Медијана

KartaMediane

Медијана, предграђе античког Ниша

  1. Вила са перистилом
  2. Терме
  3. Нимфеј
  4. Хореум
  5. Водоторањ
  6. Тврђава
  7. Вила са конхама
  8. Вила са оградним зидом
  9. Вила
  10. Вила са централним коридором
  11. Хореум 2
  12. Сакрални објекат
  13. Сакрални објекат
  14. Vicus
  15. Некропола
Резиденција римских царева – Медијана је подизана на равном терену, на простору који захвата преко 40 хектара, на високој обали мало даље од реке, у подножју јужних брегова који оивичавају нишку котлину, у близини извора термалних вода. Једна улица у смеру исток-запад водила је уз јужну страну виле са перистилом и житнице удаљене од ње стотинак метара. Из ове улице био је могућ прилаз колима до објеката. Средишњи простор заузимала је вила са перистилом, нимфејом и термама; западно од ње је житница, а нешто северније пространа зграда са октогоналном и кружном просторијом. Јужно од виле су остаци водоторња, док су у међупростору регистровани трагови више вила и привредних објеката. Карактеристично је да се луксузне грађевине од тврдог материјала са стубовима, декорисане мермерним облогама, мозаицима и фрескама, концентришу углавном око централне виле са перистилом, док су привредни објекти смештени од житнице на запад, према Наису.
Медијана је била царско имање у предграђу античког Ниша – Наисуса – са раскошком резиденцијом и високо организованом економијом.

Крајем III и почетком IV века почиње рездобље тетрархије – четворовлашћа када су неки од царева рођених на просторима данашње Србије, владали огромним Царством чије су се границе протезале од Британских острва до Мале Азије, од Дунава, Рајне и Мајне до Северне Африке. Максимилијан Херкулије, Констанције Хлор, Галерије, Лициније и Константин Велики у неколико деценија своје владавине, учинили су свој завичај средиштем Империје и саградили у њему градове, палате, виле и друге грађевине равне онима у дотадашњим центрима античког света. Неке од ових грађевина добро су познате, друге се тек сада откривају, а не мали број чека будуће истраживаче.

Medijana Конастантин Велики (280.-337.г.н.е) рођен је у Нишу. Одрастао је и васпитаван у њему. Мајка Хелена била је скромног порекла. Његов отац Флавиус Валеријус Константијус Хлорус, утемељивач династије, водио је порекло од Илирика. Константин Велики је управљао Римском царством од 306.-337. године. Успео је да консолидује границе царства и среди унутрашње прилике у војсци и администрацији. 313. године Миланским едиктом признао је хришћанство као државну религију.

Пренео је престоницу на исток у Константинопољ 330. године и поставио темеље новом византијском царству. Као цар, Константин се одужио свом родном граду изградивши раскошну резиденцију у луксузном предграђу античког Ниша – Медијана. Константин је често боравио у њој и ту завршавао државничке послове. Историјски списи сведоче о законима из 315. 319. 324. и 334. године, потписаним у Наису. Имао је два сина Констанција и Констанса који су наставили очеву традицију.
После смрти Константина 337.г. у Наису и даље бораве цареви, задржавајући се ту приликом дугих путовања и припремајући се за борбу са супарницима. Тако у зиму 340.г. у Наису бораве Константинови синови Констанције и Констанс, који овде потписују један едикт. Нешто касније исте године ту је само Констанс.

Године 350. према Хијеронимовој хроници, заповедник подунавске војске Ветраније проглашен је за цара у Сирнијуму, а исте је године у Наису, пред Констанцијем, положио инсигније царске власти. Ова збивања, карактеристична за раздобље војничких царева, када је судбина Царства решавана далеко од престонице, на бојиштима, уз присуство војске, узбуђивала су савременике и истицала у први план области и градове у којима су се ти догађаји одигравали. Тако је у походу против Констанција у Наису, крајем 361.г. боравио отпадник Јулијан. У току два месеца боравка Јулијан је из Наиса упућивао дуге посланице Сенату, Атињанима, Коринћанима и другима тражећи међу њима своје присталице. У Наису 364.г борави Валентијан и ту издаје више царских едикта. Према податку из Олимпиодорових одломака, Наис је био родно место још једног римског цара Констанција III (425.г.), мужа Гале Плацидије, оца Валентијана III.

SrebrniTanjir За боравак царева у Медијани био је потребан велики персонал, као и бројни службеници надлежни за спровођење царских рескрипата који су одавде издавани. Са друге стране, треба имати на уму да је у Наису, током читавог четвртог века посведочено и константно присуство високих државних чиновника. Овде је постојала фабрика за израду војне опреме, а упоредо са њом финкционисала је радионица – officina – за израду предмета од племенитог метала. Сребрни тањири и предмети су носили најчешће официјалну поруку: 317.г. ковани су у част Лицинијевих деценалија и носе натпис актуелне садржине “Licini imperatore semper vincas” тј. “Лициније императоре да увек побеђујеш”; 321-322.г. у част жељене десетогодишњице, decennalia suscepta Константинових синова, Криспа и Константина млађег, један тањир искован је поводом тријумфа Констанција II, вероватно 358.г., а истој групи припада сребрни тањир у благу закопаном 351-361.г. са медаљама и новцем у Кајзераугсту у Швајцарској. Посебну важност има слитак од злата из места Фелдиоара у Трансилванији искован 379.г., који осим жига нишке радионице и представе градске заштитнице – Tyhe, носи рељефне бисте тројце царева, Грацијана, Теодосија I и Валентијана II.
Вила са перистилом заузимала је централни положај на Медијани. Смештена у равници, вила је захватала 6.000м2 (98,6х63м), а укључивала је терме на западној и један мањи нимфеј на источној страни. Подужном осом вила се пружа у смеру север-југ. Читав северни тракт објекта био је грејан испод пода централне просторије.

Вила је раскошно декорисана о чему сведоче стубови, базе и капители од мермера, различитих размера, рељефи на капителима пиластара и парапетним плочама, остаци зидне облоге од разнобојног, скупоценог мермера, фреске и друго. Добро су сачувани подови у мозаику који су прекривали читав трем перистила (око 450м2) и дворану за аудијенције. Мозаици у трему су геометријски. Фигурални мозаици смештени су на улазу у дворану за аудијенције. Средишњи део дворане покривен је широким четвороугаоним пољем са геометријским шарама живих боја. Nimfej
    • А – улаз и вилу
    • B – пространи трем перистила ширине три метра, оивичава унутрашње двориште (62,2х35,4м) низом стубова од белог мермера
    • C – просторије подједнаких размера
    • D – просторија дужине 18,6 и ширине 11,6 метара
    • E – наглашен подијум уздигнут три степеника
    • F – просторије
    • G – источно од дворане за аудијенције смештен је мањи нимфеј чије везе са околиним просторијама засада остају
непознате. Центрани део ове грађевине чини шестоугаоник (страница 3-3,2м) у чијем је центру фонтана, такође рађена у облику шестоугаоника. Оловна цев чији је извод видљив у средишту фонтане снабдевала је водом овај простор. Око шестоугаоника нижу се мање просторије чију једну страну чини полигон шестоугаоника. Под у Нимфеју покривен је мозаиком. Шири спољни оквир централног шестоугаоника испуњавају стилизовани цветови лотоса наизменично окренути, а са унутрашње стране наглашени троструком бордуром. Бочне просторије око шестоугаоника такође су украшене мозаиком.
Терме – купатило, смештено је северозападно од виле са перистилом и вероватно је било повезано са њом. Улаз у купатило је са јужне стране. Медијанске терме служиле су власницима виле који су до њих долазили директно из својих одаја. Ходник је декорисан подним мозаиком истог квалитета као у перистилу. Вестибул и аподитеријум су поплочани опеком, а средишња просторија била је поплочана белом опеком, а делом мозаиком од крупнијих плочица беле боје.
  • 1,2 – улаз у купатило
  • 3 – свлачионица
  • 4 – просторија за вежбање
  • 5 – топле каде
  • – просторија за знојење
  • 6 – хладно купатило
  • 7,8 – просторије које нису грејане
  • 9 – ложиште

Житница је смештена западно од виле на удаљености од око 150м. У питању је пространа грађевина правоугаоне основе (91х27м), подужном осом оријентисана у смеру исток-запад. Уз западни зид објекта налазе се базени дубоки 1,40м који су служили за складиштење текућине (уља и вина).

Zitnica

А – простор житнице

– улаз у житницу

C, C1 – издвојене просторије

– издвојени тракт

Е – камени праг са довратницима од опеке ширине 2,5м

Водоторањ је објекат којим се завршавао сваки римски аквадукт. Одавде се вода разводила у чесме и фонтане, базене, терме, а можда и у канале за наводњавање. Подужном осом оријентисан је у смеру север-југ. Висинска разлика између места на коме је постављен водоторањ и равнице у којој су размештени Медијански објекти износи 10м.

Vodotoranj

А – базени

– кула водоторња

– гравитациони канал

Е – главни канал

– ревизиони канал

– одводни канал