Отварање манифестације - Европска недеља мобилности 2024 у Нишу Београдска капија, понедељак 16. септембар 11 – 13 часова
У оквиру кампање „Европске недеље мобилности 2024“ која ће трајати од 16. до 22. септембра на тему „Крећимо се квалитетније – Заједнички јавни простор“, на локацији испред Београдске капије Нишке тврђаве, одржаће се свечано отварање манифестације на новом јавном простору који је коначно уређен и стављен на располагање грађанима током 2024. године.
На догађају ће учествовати удружење ЗОО Планет Ниш, деца предшколског узраста ЈПУ „Пчелица“ уз музички наступ ученика основних школа „Коле Рашић“ и „Учитељ Таса“ из Ниша уз присуство организатора и представника Града Ниша.
О идеји и концепту новог јавног простора испред Београдске капије Нишке тврђаве, ширењу пешачке зоне и трансформацији дела улице Ђуке Динић
Иновативан начин планирања подразумева планирање према потребама друштва уз поштовање животне средине и има за циљ социјалну равноправност, отпорност градова, и нискоугљенични развој. Улога мобилности је битан фактор у оквирима одрживог развоја. Један од циљева одрживопг урбаног развоја и Плана одрживе урбане мобилности је ширење пешачких зона и измештање саобраћаја из централног градског језгра.
Пример добре праксе ширења пешачке зоне и уређења јавног простора као и уклањање неадекватног садржаја са простора шире центране зоне је уређење простора код Београдске капије у зони заштићене околине нишке Тврђаве. Београдска капија била је у сенци, сакривена од очију јавности и заклоњена тезгама некадашње цветне пијаце која је дуго егзистирала на предметном подручју.
Простор који је био заклоњен од тезги сада је јавни, уређен парковски простор у оквиру кога је и уређено ромско светилиште из XVI века. Интересантно је да се за ромско светилиште кога и данас сваког четвртка обилазе роми палећи беле свеће, везују две легенде. Једна говори о девојчици ромкињи Зајди Баџи која је отишла у Истанбул да донесе алву свом господару који је био на самрти. На повратку, ходала је по Нишави а када је досла на место данашњег светилишта издигла се и полетела ка небу. Према другој легеди, запису путописца Евлија Чалебија, турска девојчица изгубила је живот на зидинама нишке Тврђаве а у знак сећања Турци су тај део зидина посећивали док су роми наставили традицију након њиховог одласка и данас сваког четвртка на том месту пале беле свеће.
Простор испред Београдске капије реализацијом пројекта уређења формирао је јединствену целину са постојећим парковским простором испред Универзитета,затварајући при том и део саобраћајнице, улице Ђуке Динић, за моторни саобраћај и формирајући јединствену парковску површини од око 1ha.Простор је поплочан гранитним коцкама што и доликује простору у зони непкретног културног добра од великог значаја док данас само фотографије сведоче о постојању коловоза на предметној локацији.
Уређен простор који је данас приступачан свим грађанима Града Ниша и туристима резултат је пре свега заједничког рада више градских институција као и одлучности градског руководства да се садржај на који смо дуго година навикли, измести.
Парк испред Београдске капије у Нишу
Простор се данас користи за градске манифестације, па је тако недавно на отвореном изведена и Опера „Тоска“ у пратњи Српске омладинске филхармоније а у част славе Града Ниша „Свети цар Константин и царица Јелена“ том приликом је после дуго година отворена и Београдска капија чиме је унутрашњост Тврђаве повезана са парком.
Можемо рећи да простор испред Београдске капије сада преставља наставак центране пешачке зоне Трга Краља Милана.
Повезивање Трга Краља Милана и пешачке зоне, улице Обреновићеве, тек следи након планом предвиђеног измештања саобраћаја из сада доминантно саобраћајно оптерећене улце Вожда Карађорђа у централној градској зони.
Осим што простор парка представља историjски значајан део Града Ниша он истовремено представља и праву оазу зеленила у центру Града. Предвиђено је било задржавање постојећег зеленила што је и успешно уклопљено у новоформирани простор коме је овим пројектом враћен приближно некадашњи изглед.
Концепту одрживог развоја данас припрада централно место, посебно ако кажемо да је човек део природе то је сваки вид економске активности која нарушава богатство природних ресурса неприхватљиво. Развој је битно усмерити тако да се не исцрпљују природни ресурси и да се простор уређује по мери човек. Oдрживи развој ослања се на приступ који тежи очувању и равнотежи пре свега приордних ресурса.
