На згради Друштва архитеката Ниша откривен је мурал у част Нишлијке Јованке Бончић Kатеринић, прве жене архитекте у Немачкој. Свечаном откривању мурала присуствовао је и амбасадор Kраљевине Холандије Јост Реинћес. Мурал је представљен у оквиру пројекта „Изузетне жене Србије“ који је иницирала Амбасада Kраљевине Холандије како би повећала видљивост жена, утицала на побољшање њиховог положаја у друштву, и кроз приступачну уличну уметност представила холандску политику о људским правима. Изабране жене су жене из Србије које су урадиле нешто што је допринело еманципацији жена, било да је то у области људских права што директно доприноси еманципацији жена, или у некој другој области, а што је допринело борби против стереотипа и утрло пут женама данас. Десет жена је изабрано на основу истраживања Центра за женске студије из Београда. Изабране хероине су различитих професија, из различитих средина, али су и жене које су мање познате српској јавности. Ове изузетне жене представљене су кроз стрит арт како би биле видљивије што већем броју људи. Жири састављен од уметника и стручњака из Србије и Холандије одабрао је 10 победничких скица. Пројекат је реализован је путем јавног конкурса за стрит-арт уметнике. Партнери на овом делу пројекта су Стрит арт музеј из Амстердама, удружење Стрит Арт Белгрејд, Kултурни центар ГРАД и холандска стреет арт уметница Јudith de Leeuw (ЈДЛ). Мурал посвећен Јованки Бончић Катернић осликали су Тамара Осмајлић и Стефан Стојановић. Јованка Бончић Kатеринић рођена је у Нишу 1887. године, а академско звање архитекте и диплому инжењера стекла је 1913. године у немачком граду Дармштату. Радећи за Министарство грађевина, пројектовала је болницу у Деспотовцу и више основних школа у Србији, радила је на реконструкцији Правног факултета у Београду и гимназије у Смедереву. Нека од њених највећих дела су две универзитетске зграде: Женска учитељска школа (данашњи Педагошки факултет) и Ветеринарски факултет у Београду, као и Бански двор у Бањалуци. Јованка је такође оставила трага и у чувеној Бањи Kовиљачи, где је радила на реконструкцији Блатног купатила.
Пројекат Добра фарма представља донацију у износу од 1.000.000 евра у оквиру програма подршке Владе Краљевине Холандије локалним заједницама у Србији према Меморандуму о разумевању који је потписан са Владом РС. Пројектом су били обухваћени Ниш са две показне фарме и Шабац са 5 демо фарми. Породице из села на територији Града Ниша са фармама крава укључене у овај пројекат добиле су опрему вредну 50.000 евра.
Maja 2003. године Град Ниш је кренуо у реализацију пројекта Лепша Србија, пројекта привременог запошљавања и стручне обуке који су заједно у Нишу, Београду и Новом Саду спроводили РС Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику, Национална служба за запошљавање, Програм за развој УН-а (УНДП), Влада Канаде, Аустрије, Холандије и Грчке као и локалне самоуправе Београда, Новог Сада и Ниша. Пројекат је имао за циљ да обучи неквалификоване и незапослене особе за рад на грађевинским пословима и на тај начин им омогући да лакше нађу запослење. Крајем јанаура 2004. године почела је обука за зидаре, молере и тесаре која је била конципирана тако да незапослено лице одмах по њеном завршетку може са успехом да обавља послове за које се обучавало. Обуку је завршило је 81 незапослено лице, а спроводио ју је Народни универзитет “Павле Стојковић” из Ниша. Циљна група за ову обуку била су незапослена лица са завршеном најмање основном школом од 18 до 40 година старости. Пројектом “Лепша Србија” предвиђено је да се на извођењу радова ангажују, пре свега, мала и средња предузећа, која ће, на основу уговора о повереном послу, имати обавезу да одређени проценат ангажованих радника буду управо они који су прошли ову обуку. У Нишу ј реконструисао 11 фасада у оквиру овог пројекта. Влада Холандије је обезбедила 280.000,00 долара, влада Аустрије обезбедила је 100.000 долара а учешће града Ниша било је 197.000,00 долара.
