Како би и особе које не чују имале могућност да сазнају најновије информације из нишке Градске куће, од данас је на конференцијама за новинаре присутан и тумач за знаковни језик.

Идеја за увођење ове новине потекла је од члана Градског већа Драгана Антића, задуженог за социјална питања, док је градоначелник Драгослав Павловић оберучке прихватио предлог. Резултат је данашња конференција за штампу, чија су тема били предстојећи спортски догађаји у нашем граду, али је велику пажњу привукла управо Марија Крстић, тумач за српски знаковни језик.

Марија, која је дете глувих родитеља, знаковни језик научила је пре говорног. Појашњава да око 80 до 90 одсто тумача долази из породица глувих.

„То је за нас природан језик. Зато нам је лакше да комуницирамо и разумемо ту заједницу, њихове потребе и све изазове са којима се сусрећу. Њихове потребе и жеље су често другачије у односу на друге групе“, казала јее Марија нишким новинарима.
Иза ове сарадње Града Ниша и Удружења глувих и наглувих Града Ниша стоји намера да се побољша информисаност глувих и наглувих суграђана.

„Ово искуство је помало збуњујуће јер је први пут, али верујем да ће временом и кроз праксу бити све боље. Веома је важно да и наши грађани оштећеног слуха, односно глуви и наглуви, могу да добију информације и буду у току са дешавањима у граду, шта се дешава, шта град нуди и које су могућности, као и сви други грађани који чују“, рекла је Крстић.

У Градској управи, поред Марије, овим послом бави се и Наталија Поповић.

„Нас две, преко Градске организације глувих и наглувих Града Ниша, као и преко Савеза глувих и наглувих Србије, трудимо се и боримо да побољшамо положај глувих и наглувих особа. Ово су први кораци Града. Покушавамо да пронађемо што боља решења како би глуве особе могле лакше да завршавају своје обавезе.“

Само у Нишу, према статистици рађеној пре четири године, постоји 3.700 глувих особа, док на републичком нивоу тај број износи од пет до шест одсто становништва.

„Тренутно се ради на изради званичног регистра. Што се тиче Ниша, ми имамо око 400 регистрованих чланова, али има и много оних који нису регистровани. Поред Ниша, покривамо и подручја до Прокупља и Сврљига. У Ниш долази и много људи са Косова, којима помажемо и преводимо. Многе административне ствари, попут матичних књига, завршавају управо у Нишу“, каже Крстић која је и чланица локалног удружења глувих.

Она додаје да ће управо овај данашњи „помак“ у комуникацији много значити људима са оштећеним слухом.

„Глувим особама то много значи јер се тако осећају укључено у живот града. У супротном су често искључени. Ако нема титлова или тумача, морају сами да траже информације на интернету, углавном у писаној форми, да претражују и распитују се. То им веома отежава приступ информацијама. Неки чак и одустану од тражења информација јер је цео процес превише тежак и дуг“, завршила је Крстић, која објашњава да је за учење знаковног језика потребно тек око четири месеца за основну комуникацију, али да за такво усавршавање нема великог интересовања.

Иако данас технологија много помаже, њу углавном користе млађи, док старији остају по страни. Да не би били препуштени сами себи, Град Ниш је пружио подршку и помоћ.