Град Ниш образовао је Радни тим за сарадњу Светском банком на реализацији програма „Зелени резилијентни градови погодни за живот: Јачање одрживог и отпорног урбаног развоја“ као техничке подршке у Јачању управљања урбаним јавним добрима кроз ефикасно планирање јавних простора. Светска банка је одабрала Град Ниш као један од градова у којима ће се развијати модели градова отпорних и еластичних на климатске и економске промене. Светска банка пружа техничку подршку у усаглашавању процеса просторног планирања и стратешког/развојног планирања и усаглашавања са процесом припреме буџета. Програм подржава Швајцарски секретаријат за економске послове (SECO) и спроводи се у сарадњи са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Град Ниш је први град у Србији који је урадио Добровољни локални извештај (ДЛИ), којим се анализира тренутна ситуација у граду и доносе конкретне препоруке и акциони планови усмерени ка циљевима одрживог развоја. Извештај је израђен у складу са стратешким развојним плановима Ниша и обухвата 12 од укупно 17 циљева одрживог развоја, укључујући образовање, обновљиве изворе енергије и јачање институција. Значај процеса припреме ДЛИ за Град Ниш је вишеструк. Осим што омогућава транспарентност и показује одговорност пред својим становницима указујући на напредак и изазове у погледу одрживог развоја, Град подстиче ангажовање заједнице у доношењу одлука и повећава изгледе за улагања кроз међународно признање. Поред тога, ДЛИ има за циљ да побољша спровођење постојећих стратешких докумената кроз успостављање механизама за праћење и евалуацију напретка ка циљевима који су у њима дефинисани, као и да подстакне редовну евалуацију кључних показатеља учинка на локалном нивоу. Коначно, очекује се да ДЛИ буде водећи документ за преиспитивање локалних политика и израду нових стратешких планова. Овај Добровољни локални извештај припремљен је у оквиру пројекта „Добровољни локални извештаји: подацима ка зеленијем, отпорнијем и одрживом урбаном опоравку у земљама источне Европе и централне Азије у транзицији” који спроводе Програм Уједињених нација за насеља, Одељење Уједињених нација за економска и социјална питања, Економска комисија Уједињених нација за Европу и Уједињени градови и локалне самоуправе.

• Ниш је један од 11 глобалних пилот градова који учествују у Иницијативи за квалитет живота УН Хабитата усмереној на дефинисање „локалних циљева одрживог развоја“ на основу потреба својих грађана. Ова иницијатива  предвиђа добијање индекса квалитета живота на основу девет основних домена, кључних области које чине живот, од јавних сервиса, преко социјалне кохезије, здравствене и социјалне заштите, рекреације, зелених површина, животне средине, а који дају свеобухватну слику његовог квалитета. Кроз праћење индикатора који могу бити објективни, на основу статистичких и сличних нумеричких података, али и субјективни, који се добијају одређеним анкетама, биће измерен квалитет живота у граду. 
• У Градској кући је одржан први интерсекторски састанак града Ниша поводом упознавања и договора око унапређења квалитета локалних услуга за децу са тешкоћама и сметњама у развоју и њиховим породицама , услугама дневног боравка, помоћ у кући, саветовалишта за породицу као и других иновативних услуга. На састанку је потврђена потреба за успостављање сарадње између свих општина и релевантних институција у Нишавском округу ради унапређења сарадње у пружању услуга свој деци са тешкоћама и сметњама у развоју и њиховим породицама. Унапређивање ових услуга реализоваће се у наредне две године у сарадњи са Уницефом Србија као интергрални део Програма ПРО – Локално управљање за људе и природу. Заједнички УН програм „ПРО – Локално управљање за људе и природу“ доприноси побољшању квалитета живота грађана и грађанки кроз унапређење локалног управљања, социјалне укључености и заштите животне средине у 110 градова и општина широм Србије. Програм заједнички спроводе агенције Уједињених нација у Србији – УНОПС, УНИЦЕФ, УНФПА и УНЕП, у сарадњи са Владом Републике Србије и уз финансијску подршку Владе Швајцарске. Кључне заинтересоване стране на локалном нивоу су истовремено и директни корисници подршке: локалне самоуправе, укључујући њихове запослене; друге релевантне локалне јавне установе и организације, посебно центри за социјални рад, али и домови здравља, предшколске установе и школе, као и локалне организације цивилног друштва. Крајњи корисници подршке су грађани и грађанке из општина и градова који учествују у активностима програма, посебно они из рањивих група, са фокусом на особе са инвалидитетом, Роме, децу и породице, омладину и старе особе. Посебан део подршке односи се на неформалне сакупљаче секундарних сировина.
• Јована Митић, помоћница градоначелнице Ниша за међународну сарадњу разговарала је у Градској кући са директорком УНИЦЕФ-а Дејаном Костадиновом која је са сарадницима боравила у Нишу. Посебно су се осврнуле на положај и потребе младих и отварање Омладинског центра који ће се налазити у згради Учитељског дома. Ниш је други град у Србији после Новог Сада који ће добити Омладински центар. После састанка у Градској кући директорка УНИЦЕФ-а је са сарадницима и домаћинима обишла зграду Учитељског дома. УНИЦЕФ је заинтересован да кроз своје програме подршке допринесе раду Омладинског центра и реализацији младима прилагођених програма за лични и професионални развој.

Град Ниш прихватио је  учешће у реализацији пројекта „Безбедна стаза-безбедна жена“, који је одобрен за финансирање у оквиру пројекта “Сигурност жена и девојчица у јавном простору“ који је покренула Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN WOMEN), у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Републике Србије и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а који финансира Амбасада Уједињеног Краљевства у Београду. Општи циљ пројекта „Безбедна стаза-безбедна жена“ је да допринесе повећању безбедности кретања жена, деце и младих, корисника бициклистичких и пешачких стаза у јавном простору кроз адапатацију 500 метара бициклистичких стаза на одабраној локацији на начин који ће повећати њихову безбедност.  Кључне активности пројекта подразумевају организацију дводневне радионице за младе средњошколског узраста на тему сигурности јавних простора у контексту родне равноправности, унапређење сигурности корисница одабране бициклистичке стазе фарбањем у лако уочљиву боју и информативно- промотивне активности (почетна конференција за медије, постављање инфромативно-едукативних табли на одабраној локацији, стрит-арт догађај на тему сигурности јавних простора). У оквиру пројекта Центар за девојке је, у сарадњи са Канцеларијом за локални економски развој реализовао анекете и радионице којим су лоцирани проблеми и начини како се може повећати безбедност кретања девојчица, девојака и жена на јавним местима у граду.

• Јула је одржана уводна конференција пројекта „Развој локалне инфраструктуре и институционалног јачања локалних самоуправа Републике Србије“.Француска агенција за развој (АФД) и Светска банка финансираће пројекат вредан 265,2 милиона евра са циљем унапређења капацитета 145 јединица локалне самоуправе у Србији. Пројекат развоја локалних институција и зелене инфраструктуре у Србији (LIID) представља иновативни пакет финансирања локалних самоуправа осмишљен као одговор на захтев власти Србије за подстицање равномерног локалног развоја и повећање атрактивности свих региона земље, са фокусом на локалну мобилност.  Пројекат, који суфинансирају АФД (у износу од 176,8 милиона евра) и Светска банка (88,4 милиона евра), реализује Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије, а у току наредне четири и по године.
• Град Ниш нашао се међу 145 јединица локалне самоуправе предвиђених да добију значајна средства за пројекте који ће унапредити живот грађана и потписао је Оквирни споразум о спровођењу пројекта. Средства које добијају општине су предефинисана, а параметри на основу којих је одређен износ расположивих средстава по јединицама локалне самоуправе су број становника, површина, индекс развијености и рањивост на климатске промене. За Ниш је одређено око 4,1 милион евра. Средствамогу да буду искоришћена за реализацију пројеката рехабилитације и реконструкције саобраћајне инфраструктуре, изградњу пешачких прелаза, бициклистичких стаза или простора за јавни превоз, повећање отпорности саобраћајне инфраструктуре на климатске промене, озелењавање  јавних површина, развој система паметних градова и одрживе урбане мобилности, израду планских докумената и развој институционалних и кадровских капацитета јединица локалних самоуправа.
  
• Међународна банка за обнову и развој (IBRD) и Међународна финансијска корпорација (IFC) — заједно Група Светске банке — укључиле су Град Ниш у Иницијативу за урбану мобилност, која се реализује у оквиру десет највећих градова у региону Западног Балкана. Ова иницијатива се спроводи у партнерству са аустријским Савезним министарством финансија и швајцарским Државним секретаријатом за економске послове. Циљ пројекта је идентификовање различитих могућности за мобилизацију приватних и јавних финансија у циљу подршке пројектима урбане мобилности. Током реализације, идентификовани су потенцијални пројекти који ће допринети ширим економским, друштвеним и еколошким циљевима грађана Ниша и послужити као основа за инвестиционо планирање између Владе Србије и IBRD-а. Ови пројекти ће подржати улагања у инфраструктуру мобилности на нивоу локалне самоуправе.

• Град Ниш добио је признање од Програма „Подршке Владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – Swiss PRO“ за успешну сарадњу и допринос резултатима тог програма. Град Ниш је као носилац или партнер учествовао у пројектима доброг управљања и рада локалне администрације у циљу бољег квалитета пружања услуга грађанима, јачању родне равноправности са општинама у Нишавског округу, подршке и унапређењу антикорупцијских политика на локалном нивоу и у пројекту уређења свратишта за децу улице. USAID и Транспарентност Србија похвалили су Град Ниш за значајан раст оцене за транспарентност за 2022. годину.

• Град Ниш био је домаћин другог по реду састанка Радне групе за економско оснаживање жена на Западном Балкану, иницијативе коју спроводи организација „Friends of Europe“ из Брисела у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој. Oва радна група настоји да идентификује изазове са којима се жене суочавају у постизању већег економског оснаживања на Западном Балкану, као и препоруке за њихово превазилажење и окупља представнике националних влада и локалних самоуправа, регионалних и међународних организација, цивилног и приватног сектора, из Еу и Западног Балкана, како би истражили економске могућности за жене и показали како повећана родна равноправност може значајно допринети стабилности и економском развоју у региону. Током свог трогодишњег путовања Радна група је задужена за праћење и састављање сета препорука, са конкретним циљевима, за превазилажење идентификованих изазова. Стварање нових могућности за жене на регионалном тржишту рада је кључно за одрживи економски развој на Западном Балкану. Више од 35 високих званичника и стручњака учествовало је на првом састанку Радне групе у Тирани априла ове године. Том приликом идентификоване су главне препреке са којима се жене у региону суочавају у постизању већег развоја у свим аспектима економског живота као и области деловања радне групе. Други састанак у Нишу окупио је више од 40 представника националних и локалних власти са Западног Балкана, европских и међународних институција, цивилног друштва, академске заједнице и приватног сектора. На основу ранијих налаза Радне групе посебан фокус био је на приступу жена радној инфраструктури, имовини и услугама. Препоруке које је усагласила Радна група, укључују и приступе оснаживању положаја жена запослених у пољопривредном сектору и увођењу родно одговорног буџетирања које треба укључити приликом креирања политика. Процена приоритета ових препорука биће предмет трећег и четвртог састанка Радне групе током 2023. године.

• Градоначелници Ниша, Новог Сада и још седам општина западног Балкана окупили су се поводом Форума о праведној транзицији Енергетске заједнице који је био одржан 30. јуна да би потписали декларацију којом је покренута иницијатива „За регионе са чистим ваздухом“ (Clean Air Regions Initiative – CARI). CARI је иницијатива коју је покренуо Секретаријат Енергетске заједнице са седиштем у Бечу, а подржао је мађарски Зелени центар за западни Балкан (Western Balkans Green Center – WBGC). Ова иницијатива подстиче амбициозне регионе и заједнице да добровољно предузму мере на пољу квалитета ваздуха, а фокусира се на најкритичније изворе загађења попут грејања у домаћинству, индустрије и саобраћаја. Потписивањем декларације, градоначелници девет општина ће уз подршку Секретаријата и WBGC настојати да развију, усвоје и примене акционе планове за унапређење квалитета ваздуха на локалном нивоу, а уз то ће размењивати искуства и учити о напретку и достигнићима у другим регионима и општинама. Иницијативи су се такође прикључиле општине Пљевља у Црној Гори, Бановићи, Kакањ, Лукавац, Маглај и Тузла у Босни и Херцеговини и Битољ у Северној Македонији. Енергетска заједница је међународна организација основана потписивањем „Уговора о оснивању Енергетске заједнице“ 2005. у Атини, са циљем проширења унутрашњег тржишта енергије ЕУ на регион Југоисточне Европе и црноморски регион. Основни задаци Енергетске заједнице су: успостављање стабилног регулаторног и тржишног оквира у југоисточној Европи и ЕУ у циљу привлачења инвестиција у секторе електричне енергије и природног гаса, како би се омогућило стабилно снабдевање енергијом, неопходно за економски развој и социјалну стабилност; стварање јединственог правног оквира за трговину електричном енергијом и гасом у југоисточној Европи и ЕУ; унапређење сигурности снабдевања обезбеђењем стабилне инвестиционе климе и јачањем веза са другим регионима Европе, Африке и Азије; побољшање стања животне средине, повећање енергетске ефикасности и употребе обновљивих извора енергије у региону;развој конкурентног тржишта енергије и коришћење предности економије обима.

• Градоначелница Ниша Драгана Сотировски и шефица Представништва Агенције за избеглице Уједињених нација (УНХЦР) у Србији Франческа Бонели са сарадницима разговарале су о положају миграната и даљој сарадњи. У разговору је истакнут је допринос Ниша у прихватању малолетних миграната без родитељске пратње и личних докумената, као и о условима боравка миграната у нишком одмаралишту у Дивљани. У разговору је посебно размотрено питање миграната који су већ добили или ће евентуално добити азил у нашој земљи. То двема странама пружа могућност за унапређење и даље проширење сарадње укључујући и оне грађане Ниша који припадају осетљивим категоријама становништва. Учесници састанка сагласили су се да разговори буду настављени о конкретним плановима сарадње и обостраној помоћи.

• У Центру за иновативно предузетништво младих одржана је радионица на тему отворених података и иновација у склопу активности којима Град Ниш ове године обележава Европску недељу локалне демократије, са жељом да изгради стандарде у успостављању, функционисању, процењивању и заштити нивоа власти који је најближи грађанима и тако обезбеди ефективно учешће чланова локалне заједнице у одлучивању о ономе што се тиче њиховог свакодневног живота. Истакнута је вредност отварања података када је реч о доношењу квалитетних одлука и планирању базираном на подацима као и активирању огромног практичног, економског и креативног потенцијала у отварању широког спектра информација и најразличитијих података које јавни сектор прикупља, а који су на неки начин, били „заробљени“. Сада су ти подаци на располагању у машински читљивом облику грађанима и привреди у сврху креирања нових могућности за развој стартап заједнице, привреде и запошљавања, као и нових вредности кроз нове информације, анализе и услуге. Отварање података у Нишу подржавају Програм Уједињених нација за развој и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије у сарадњи са организацијом „Палго Смарт“ кроз пројекат „Отворени подаци – отворене могућности“, уз финансијску подршку Светске Банке и Фонда за добру управу Уједињеног краљевства.

• Истраживање јавног мњења о задовољству грађана квалитетом живота у локалној заједници и услугама локалних самоуправа спроведено је у оквиру програма „Подршка Владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – Swiss Pro“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије, а спроводи УНОПС у партнерству са СKГО. Истраживање је реализовано методом „лице у лице“, у периоду од 15. марта до 20. априла 2019. године, на територији 50 општина и градова у Србији, односно на укупном узорку од 11.387 грађана у ових 50 јединица локалне самоуправе. Уз анкетирање, истраживање је обухватило и дубинске интервјуе, којима се на детаљан, квалитативан начин дошло до информација о комуникацији и сарадњи са општином/градом, раду општинских/градских служби, корупцији, локалном развоју и учешћу грађана у раду локалне самоуправе. У дубинским интервјуима учествовало је 260 представника бизниса, медија и цивилног друштва. Након што је 2010. године било свега 22 посто испитаника који сматрају да локалне власти воде рачуна о грађанима, бележи се тренд раста, па је 2013. године било 26 посто, 2017. године је измерено 37 посто, а последњи истраживачки налаз је да 45 посто испитаника има позитивне ставове о третману грађана од стране локалне самоуправе. Иако расте перцепција да се локалне самоуправе труде да удовоље грађанима, ипак и даље трећина испитаника сматра да локалне власти углавном не воде рачуна о потребама суграђана, а 12 посто мисли да уопште не воде рачуна.

• Скупштина града Ниша добила савремени софтвер који омогућава одборницима и јавности добијање информација о седницама “притиском на једно дугме” и 78 таблет рачунара. Предности ефикаснији рад одборника, транспарентност и уштеда на штампању скупштинских материјала од чак два милиона динара годишње. Пројекат је финансирала са 130.000 долара владина Швајцарска агенција за развој и сарадњу, уз подршку УНДП-а. Ниш је први град у Србији који је добио овакву дигиталну платформу, односно, елкектронски систем који је урађен према потребама пословника о раду Скупштине града Ниша и другим специфичностима рада локалног парламента.

• На иницијативу Kабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, др Славице Ђукић Дејановић, и у партнерству са Сталном коференцијом градова и општина и пројекатом немачке развојне сарадње “Реформа јавних финансија – финансирање Агенде 2030“ који имплементира ГИЗ, организована је конференције под називом „Локализација циљева одрживог развоја – остварење Агенде 2030“. Циљеви одрживог развоја представљају универзални позив на деловање ради искорењивања сиромаштва, заштите животне средине и обезбеђивања мира и просперитета за све, а заснивају се на успеху миленијумских циљева развоја. Одрживи развој се заснива на садејству економског, социјалног и еколошког аспекта, те је остварење свих 17 циљева одрживог развоја узајамно повезано и на локалном нивоу подразумева партнерство локалних самоуправа, цивилног и приватног сектора, као и грађана.

• У Нишу је одржана Међународна конференција “Могућности за ширење економске сарадње између Русије и земаља Балканског полустрва у оквиру тренутне политичке ситуације” у организацији Балканско- Руског економског форума уз финансијску помоћ Фонда подршке јавној дипломатији А.М.Горчаков Министарства спољних послова Руске Федерације и Града Ниша.

• Циљ конференције је стварање платформе за размену знања, информација и контаката у циљу проширења трговине и инвестиција, што је и у духу намера међудржавне српско-руске комисије за економску сарадњу и технички развој, која има у плану повећање трговинске размене Србије и Русије.

• У Градској кући у Нишу градоначелник Ниша Дарко Булатовић разговарао је са представницима УНДП-а и УНХЦР-а у Србији о помоћи које ове организације могу да пруже граду у реализацији пројеката од посебног значаја за националне мањине. Иначе, стратешки план УНДП –а фокусиран је на кључне области, као што су смањење сиромаштва, демократско управљање, изградња мира, климатске промене и ризик од катастрофа и економске неједнакости. УНДП пружа подршку владама да интегришу циљеве одрживог развоја у њихове националне развојне планове и политике.

• Делегација Града Ниша учествовала је на Другом међународном форуму старих градова у руском граду Рјазању, који је одржан под окриљем Комитета Руске Федерације за УНЕСКО, а у организацији Министарства културе и туризма Рјазањске области. Услов за учеће на овом Форуму био je да је град старији од 500 година. Главне теме Форума биле су архитектура, историја, културна баштина, позориште, фотографија и гастрономски туризам, а за време трајања ове манифестације одржана је и прва седница Асоцијације старих градова. Представници Града Ниша учествовали су у раду Форума са три теме – Могућности и правци сарадње древних градова, Културна баштина Ниша током две хиљаде година постојања и Реализација мера за унапређење тргова, приобаља, улица, пешачких зона, паркова и других јавних површина. Како су истакли организатори, одржавање овог Форума треба да послужи учвршћивању и развијању културних веза између градова, региона и држава.

• Град Ниш се придружио групи 210 градова широм Европе, који представљају 62 милиона грађана, чији градоначелници и челници захтевају да Европски савет и државе чланице интензивирају посвеђеност ЕУ борби против климатских промена, да покажу лидерство на глобалном нивоу и амбициозним приступом предводе брз напредак у примени Климатског споразума из Париза (Paris Agreement). Отворено писмо, које су потписали челници градова из 21 државе – чланице ЕУ и 7 суседних земаља, објављено је уочи конференције „Будућност Европе“ која је одржана у Сибиу, Румунија (https://energy-cities.eu/policy/cities-call-for-a-more-sustainable-and-equitable-european-future/). Њихови захтеви укључују: развијање праведне и инклузивне европске дугорочне климатске стратегије која ће појачати отпорност на климатске промене и обезбедити да се нивои емисије штетних гасова више него преполове до 2030. године у односу на максимално достигнуте вредности до 2020. године и достигну нулту нето емисију до 2050. године; унапређење климатских и енергетских циљева ЕУ до 2030. године и циљева утврђених на националном нивоу како би се обезбедила брза, праведна и на климатске промене отпорна енергетска транзиција у складу са горе наведеним циљевима; усклађивање наредног дугорочног буџета ЕУ са овом стратегијом, елимисање субвенција за фосилна горива и позиционирање климатских активности као приоритетних у свим програмима финансирања; обавезивање свих земаља – чланица ЕУ да успоставе обавезујуће нулте нето циљеве смањења емисије и остале горе наведене циљеве.

• Потписан је нови уговор о сарадњи на пројекту „Подршка социо-економској стабилности у региону Западног Балкана 2019-2020“ финансираног у оквиру „Немачке развојне сарадње“. Уговор о сарадњи између Града и Хелпа доноси могућност за подршку најмање 30 нових микро и малих бизниса грантовима у опреми просечне вредности 2.400,00 евра, уз редовне пословне и стручне обуке за повећање одрживости пословних делатности. Вредност директних трошкова за опрему за клијенте који ће бити подржани у Нишу у оквиру овог пројекта износи 72.000,00 евра, уз учешће Града од 40%. Доделом грантова у опреми, пословним и стручним обукама, умрежавањем и менторингом подржаних корисника доприноси се оснаживању циљне групе, смањењу сиромаштва и повећавају могућности запошљавања, уз примену механизама за оснаживање развоја микро бизниса у циљним градовима и општинама. Хелп је у сарадњи са Градом подржао 483 корисника грантовима у опреми за микро и мале бизнисе и седам кооператива од 2005. године кроз пројекте економског оснаживања укупне вредности 1,9 милиона евра. Одрживост подржаних бизниса износи више од 80%

• Помоћник директора Америчке агенције за међународни развој USAID Брок Бирман потписао је Меморандум о разумевању са градоначелницима Ниша, Чачка и Панчева, чиме је отпочео нови пројекат који има за циљ унапређење ефикасности градских топлана у овим градовима. Пројекат за енергетску ефикасност у Србији трајаће две године, а његова вредност је 2,1 милион долара. Циљ је смањење потрошње енергената кроз побољшану ефикасност грејања на локалном нивоу.

• Град Ниш прихватио је сарадњу на пројекту „Податке отвори, на мапи се створи“, који спроводи удружење PALGO smart а који је подржан од стране Програма Уједињених нација за развој (UNDP) у оквиру пројекта „Отворени подаци – отворене могућности“. Пројекат има за циљ унапређење квалитета и ефикасности услуга које градови и општине пружају грађанима и привреди, а путем стварања предуслова за отварање података на локалном нивоу. Пројекат је фокусиран на промену свести у вези са неопходношћу квалитетног прикупљања, уноса и поновног коришћења података, односно увођења концепта и механизама процеса отварања података. Отварање података у поседу јавних институција ради њихове поновне употребе стратешко је опредељење Владе Србије, што је предиђено Стратегији развојом електронске управе у Републици Србији за период од 2015. до 2018. и Акционом плану за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији за 2016. и 2017. годину. Оба документа садрже посебна поглавља посвећена отварању података. Институционално, процесом отварања података руководи Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, која одржава национални Портал отворених података и представља први контакт за све институције које желе да објављују податке. Свеобухватну подршку процесу отварања података у Србији пружа Програм Уједињених нација за развој (UNDP), преко пројекта „Отворени подаци – отворене могућности”, у оквиру ког се реализује и пројекат „Податке отвори, на мапи се створи“. Овај пројекат реализује се уз подршку Светске банке, Владе Велике Британије у склопу Фонда за добру управу (GGF) и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA). Сврха сарадње Града Ниша на Пројекту је подизање свести о неопходности квалитетног прикупљања, уноса и поновног коришћења података, увођење концепта и механизама процеса отварања података у Граду Нишу, унапређење капацитета Града Ниша путем менторског рада, као и отварање сетова података на веб презентацији Града Ниша и на националном Порталу отворених података.

• Град Ниш прихватио је сарадњу на пројекту „Енергетска ефикасност у јавним зградама – DKTI EE“, који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, а који је подржан од стране Министарства за привредну сарадњу и развој Немачке, у партнерству са ресорним министарствима у Републици Србији: Министарством рударства и енергетике, које је надлежно за енергетику, ефикасно коришћење енергије и енергетску ефикасност, као главним политичким партнером, као и са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре- које је надлежно за енергетску ефикасност у зградарству. ГИЗ и Град Ниш сарађиваће на унапређењу енергетске ефикасности у јавним зградама на локалном нивоу кроз подстицање доношења одлука о санацији зграда и развоју капацитета релевантних заинтересованих страна.

• У Градској кући у Нишу одржана је презентација програма Ромактед, који спроводи Савет Европе и који има за циљ да пружи подршку ромској популацији од стране локалне самоуправе у различитим сегментима. Програм носи назив “Промовисање доброг управљања и оснаживање ромске заједнице на локалном нивоу”. Град Ниш је приступио програму РОМАKТЕД „Промовисање доброг управљања и оснаживање ромске заједнице на локалном нивоу“, који уз подршку Европске уније у Србији спроводи Савет Европе, а на основу Споразума између Европске уније и Савета Европе, потписаног 1.маја 2017. године, а у Србији се спроводи уз подршку Владе Републике Србије. Програм је изузетно значајан за ромску популацију јер је сам циљ програма оснаживање ромске заједнице, како на индивидуалном, тако и на колективном нивоу, као и изградња политичке воље и одрживих политика кроз ангажовање локалних власти у унапређењу демократске јавне управе. Формирана је и инстуционална радна група, као стручно радно тело Градског већа Града Ниша, са циљем унапређења комуникације и координације активности, те побољшања делотворности рада служби које се на локалном нивоу баве проблемима Рома.

• Од 1. августа је званично почео јединствен пилот-пројекат „Дознаке засноване на блокчејн технологији за град Ниш” који грађанима и грађанкама Ниша који примају новац из иностранства омогућава сигуран и поуздан пријем финансијских средстава уз знатно мању провизију. Пројекат спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP) у сарадњи са Градом Нишом и Канцеларијом за локални економски развој и пројекте. За промоцију је задужен Медиа и реформ центар Ниш. Пројекат је отворен за све грађане из иностранства који шаљу средства својим најближима у Нишу. Пошиљалац из иностранства једноставном пријавом на безбедну платформу компаније AID:Tech шаље средства, у износу од 100 долара или 100 еура, користећи блокчејн технологију. Након уплате, прималац у Нишу добија на свој мобилни телефон или емаил адресу QR код. Електронским очитавањем овог кода прималац у Нишу може примљена средства да искористи за куповину у нишким маркетима који учествују у пројекту и за плаћање рачуна у ЈКП „Обједињена наплата“. Детаљније информације доступне су на порталу sigurnoilako.rs.

• У Официрском дому у Нишу одржана је радионица „Placemaking“ у организацији Светске банке, Републике Аустрије и Програма урбаног партнерства. Поред представника Урбанистичког завода Београда учествовали су и сарадници Главног урбанисте града Београда, представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре РС, запослени Урбанистичког завода Ниша и Новог Сада и други стручњаци из стручних и образовних институција из области архитектонског и урбанистичког пројектовања. Овом приликом, презентована је „placemaking“ техника планирања са циљем активације отворених јавних површина. Разговарало се о партиципативном урбаном планирању, а такође и о економском, друштвеном и културном утицају „плацемакинг-а” са циљем стварања додатне вредности за околно изграђено окружење. Акцентован је значај укључивања становника и других корисника простора у процес планирања, прикупљање идеја о коришћењу јавних површина и активирање грађана и локалних предузећа у колективном развоју урбанистичких пројеката. У фокусу радионице био је део обале Нишаве у самој централној градској зони, а учесници су кроз анализу локације, тимски рад и примену презентованих метода осмислили предлоге за активацију и уређење предметног обухвата.

• Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF) подржаће са укупно 5,5 милиона евра бесповратних средстава за израду пројектно-техничке документације за изградњу обилазне пруге око Ниша и модернизацију пруге Ниш-Прешево-граница са Македонијом. Одлуку о финансијској подршци припреми техничке документације за ова два пројекта Управни одбор WBIF донеo је на предлог Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуру. Од укупног износа, два милиона евра одобрено је израду пројекта за грађевинску дозволу за једноколосечну обилазну пругу око Ниша, као дела модернизације пруге на Коридору 10 од Ниша до Димитровграда, док је 3,5 милиона евра опредељено за израду идејног пројекта са студијом оправданости и студијом процене утицаја на животну средину за модернизацију пруге на Коридору 10, деоница Ниш-Прешево-граница са Македонијом.

• Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, разговарала је са председником Европске инвестиционе банке Дариом Сканапјеком о текућим и новим инфраструктурним пројектима који се реализују уз подршку ЕИБ-а. Састанку, одржаном у Влади Републике Србије, присуствовао је и Градоначелник Ниша Дарко Булатовић. На данашњем састанку потписани су и уговори за пројекат модернизације и реконструкције пруге Ниш-Димитровград, који су од великог значаја, јер то значи наставак модернизације стратешки важног правца, Коридора 10, и још боље повезивање са регионом и Европом.
•  
• Шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем коме су презентовани пројекти и инвестиције који се реализују у Нишу а посебан акценат је стављен на инфраструктурне пројекте и то на оне у којима финансијски учествује Европска унија.

• На иницијативу Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији (Организација за европску безбедност у Србији) и Сталне конференције за градове и општине новембра 2015. године покренута је иницијатива „Локални савети за безбедност“. Њен главни циљ јесте промовисање партнерства локалне самоуправе и полиције, односно институционализовање тог партнерства кроз локалне савете за безбедност. Предвиђено је да савети буду механизам комуникације и саветовања локалне власти, полиције и осталих чинилаца значајних за локалну безбедност (представника свих важних државних и локалних инстутиција, здравства, школства, центра за социјални рад, невладиних организација), са циљем да град учине безбеднијим местом. Октобра 2016.године Мисија ОЕБС-а у Србији је одржала дводневни семинар за чланове Савета за безбедност града Ниша, у циљу подизања капацитета рада Савета. Савет за безбедност града Ниша се током одржавања семинара сагласио да је за даљи квалитетан и успешан рад Савета потребно израдити неопходна стратешка документа. Мисија ОЕБС-а у Србији је, након семинара, потврдила сарадњу у оквиру подизања капацитета Савета и ангажовала независног стручњака који је са члановима Савета за безбедност града Ниша и Градом Нишом радила на изради Нацрта Стратегије за безбедност града за период 2017-2020. Нацрт Стратегије је у финалној фази разматрања од стране чланова Саветаи очекује се њено усвајање током јуна. Фебруара и маја 2017. године Мисија ОЕБС-а је организовала две радионице за чланове Савета за идентификовање и дефинисање стратешких циљева Стратегије са ангажованим експертом од стране ОЕБС-а. Током 2017.године Мисија ОЕБС-а је такође организовала за чланове Савета 2 радионице „Превенција насилног екстремизма и тероризма“ и „Унапређење интерне и екстерне комуникације Савета за безбедност града Ниша“. Септембра 2017. године Град Ниш и Мисија ОЕБС-а у Србији потписали су Меморандум о разумевању за спровођење активности у оквиру пројекта „Сузбијање претњи насилног есктремизма и радикализације у Србији кроз систем превенције и раног упозоравања у заједници“, као и Споразум о донацијима у оквиру Меморандума, и то: за техничку опрему и канцеларијски намештај за едукативну учионицу. Едукативна учионица је намењена за потребе службеника локалне полиције за усавршавања превенције насиља у породици, вршњачког насиља и хулиганизма, ради боље спремности за превентивне активности у циљу унапређења безбедности грађана и пружању хитне подршке грађанима; и за један компјутер Управи за ванредне ситуације у Нишу, као техничку подршку за интервенције и пружање хитне подршке грађанима.

• Програм Уједињених нација за развој финансирао је обуку за 76-оро људи, запослених у Градској управи као и код директних и индиректних корисника градског буџета, у циљу побољшања енергетске ефикасности у Граду. Реч је о људима који раде у предшколској установи, школама, месним канцеларијама и другим објектима и њих 76-оро покрива укупно 220 објеката у граду. Пројекат се спроводи у сарадњи са Министарством рударства и енергетике. Овај пројекат омогућиће брже и ефикасније уношење података, у реалном времену. Пројекат се финансира из Глобалног фонда за животну средину и износи 2,5 милиона, има за циљ да уведе енергетски менаџмент у јавном сектору и повећа енергетска и трошковна ефикасност јавних објеката и комуналних услуга.

• У Градској кући одржан je састанак Националне платформе за социјалну инклузију неформалних сакупљача отпада, поводом почетка реализације једногодишњег пројекта „Подршка интеграцији у тржиште рада и формално управљање отпадом Рома, миграната и других рањивих група“. Циљ овог пројекта је испуњавање могућности решавања проблема неформалних сакупљача отпада у граду Нишу кроз увођење одговарајућег система њихове регистрације. Овим системом би се поједноставило праћење кретања отпада и маргинализованим групама омогућило да се легално укључе у систем управљања отпадом. Пројекат се реализује у сарадњи Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства заштите животне средине Републике Србије, Привредне коморе Србије и Градске управе града Ниша. Реализација пројекта омогућена је од стране Немачке развојне агенције-ГИЗ.

• Савет Европе спровео је конкурс, где је од великог броја пријављених градских и општинских управа – чак 92, издвојио 20 пилот општина, међу којима је и Град Ниш, за спровођење пакета подршке за унапређење функције управљања људским ресурсима и у тим општинама су имплементирани посебни пакети консултантске подршке. У овим општинама спроведене су бројне активности у програму пакета подршке: општине и градови су усвојили политике управљања људским ресурсима; одржан је сет обука за запослене из области управљања људским ресурсима; унапређени су правилници о унутрашњој организацији и систематизацији радних места и друга релевантна документа; општине и градови су по први пут кренули у процес анализе потреба за стручним усавршавањем и планирање развоја капацитета запослених.

• Председник Скупштине Града Ниша, мр Раде Рајковић, на позив градоначелника Бона, а као представник Политичког комитета Савета европских општина и региона, учествовао је на Годишњој Конференцији УН о климатским променама. Ово је један од највећих скупова под окриљем УН, који окупља представнике свих земаља чланица УН на највишем нивоу, представнике невладиног сектора и активисте. Главне теме овогодишње новембарске Конференције УН у Бону (COP23), биле су – нивои примене ранијих најважнијих споразума о климатским променама из Рија, Кјота и Париза, као и најновији изазови који укључују екстремне догађаје попут великих пожара, поплава, олуја и тропских врућина. Оно што је значајно за град Ниш, то је да су први пут, од како се одржавају Конференције УН о климатским променама, равноправно учешће узели и представници региона и лидери локалних самоуправа широм света, у оквиру посебног Климатског Самита локалних и регионалних лидера, као званичног дела COP23.

• Поводом вредног jубилеja, 70 година рада УНИЦЕФ у бившој Југославији и Републици Србији, отворена је изложба фотографија „УНИЦЕФ: 70 година у Србији” у Нишу на Тргу краља Милана. Изложбу су отворили Mишел Сен Ло, директор УНИЦЕФ-а у Србији и Дарко Булатовић, градоначелник Ниша.

• Градоначелник Ниша Дарко Булатовић заједно са регионалном директорком Светске банке за Западни Балкан Елен Голдстин и менаџерком „Новак Ђоковић” фондације Гораном Џуџом Јаковљевић обишао је радове на реконструкцији и адаптацији 250 квадратних метара вртића који ће похађати више од 100 малишана узраста од три до шест година у насељу Медошевац. Уређење и модерну опрему финансира Фондација Новак Ђоковић са 10,7 милиона динара. Канцеларија Светске банке у Србији је на аукцији вина прикупила милион и по динар за овај пројекат фондације. Град је за реконструкцију крова старе школске зграде издвојио три милиона динара.

Представници Града Ниша учествовали су на дводневној конференцији Асоцијације европских градова културе (AVEC) чији је Град Ниш пуноправни члан која је одржана у мађарском граду Сомбатхењу.

• Прва европска награда за наслеђе за Србију додељена нишком Заводу за заштиту споменика културе свечано је промовисана на мултимедијалној изложби ,,Старопланинско село Гостуша’’ у Галерији савремене ликовне уметности у Нишу. Гран при Европске уније и награда Европа Ностра 2016. за конзервацију каменог села Гостуше, осим финансијских, донела је, како нишком Заводу који ове године слави пола века постојања, тако и старопланинској Гостуши многе друге бенефите попут интензивиније промоције села, богатије фото и видео документације или санације цркве у Гостуши.

• Делегација Србије која је боравила у Стразбуру на 30. Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе, а на чијем челу се налази градоначелник Ниша проф.др Зоран Перишић сусрела се у присуству амбасадора при сталној мисији Србије са Саветом Европе Зорана Поповића са генералним секретаром Савета Европе Андреасом Кифером. Наша делегација уручила је позив господину Киферу за мониторинг предстојећих локалних и паралмаентарних избора који ће бити одржани 24.априла. Било је и разговора о Повељи и деловима повеље на које Србија има одређене примедбе. Делегација се такође састала са градоначелником Стразбура.

• У Стразбуру је одржана 30. седница Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе. Шеф Српске делегације на овом битном заседању био је проф.др Зоран Перишић градоначелник Ниша. Током заседања било је речи о транаспарентности буџета на локалном нивоу.

• У Скупштини града Ниша одржана је Европска дебата средњошколаца, полазника Националне Европске школе дебате. Тема дебате била је да ли треба увести обавезно гласање на изборима за Европски парламент. За другу генерацију Европске школе дебате било је преко 160 пријављених средњошколаца, а одабрани су дебатанти из 13 средњих школа у Србији. Народна посланица Адриана Анастасов, која је овом приликом била у жирију дебате, је дебатантима и многобројним средњошколцима у публици пожелела добродошлицу и срећу на такмичењу. ЕУ инфо кутак и даље прати све активности у Србији које се дешавају у процесу европских ентеграција и покушава да што више активности организујемо у Нишу.

• У присуству господина Мишел Сен Лоа директора канцеларије Уницефа у Србији и градоначелника Ниша проф.др Зорана Перишића у Градској кући потписан је Протокол о сарадњи 28 институција и удружења на превенцији раног напуштања школе. Рано напуштање школовања препознато је као један од многобројних изазова са којима се среће цело европско друштво, па и наша земља.

• Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић и заменик градоначелника Љубивоје Славковић примили су представнике Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРД). Током разговора било је речи о комуналним инфраструктурним капиталним инвестицијама које би у будућности могле бити реализоване у нашем граду. ЕБРД је у Србији од 2001. инвестирала око 3,8 милијарде евра, а само у прошлој години подржала је 24 пројекта са око 450 милиона евра.

• Представници Града Ниша састали су се са представницима Међународне организације СОС дечија села који су представили програм Центра за подршку породицама у ризику од издвајања деце који помаже деци да остану у својим биолошким породицама. Хуманитарна организација СОС дечија села од свог оснивања 1949. године реализује различите акције како би деци омогућила боље и нормалније детињство. У Србији делује од 2012. а у Нишу је пре две године отворила центар за подршку породицама у ризику од издвајања деце. Кроз овај пројекта прошло је око 100 породица и 450 деце.

• У Градској кући одржана је презентација Фондације СОС Дечија села Србија, која је чланица Међународне организације СОС Дечијих села. У Србији чак 6.000 деце без родитељског старања, смештено је у хранитељске породице или домове. Рад СОС Дечијих села усмерен је ка томе да се осигура Дом пун љубави за свако дете. Организација СОС Дечија села у Србији фокусирана је на три основна подручја рада – Породични модел бриге, Програм Јачања породица и образовање.
•  

• Ратификацијом Пакта градова и региона Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе за заустављање сексуалног насиља над децом Град Ниш се као и многи Европски градови сврстао у ред одговорних градова који штите и промовишу безбедност деце и младих који живе на њеној територији. Овај документ пружа листу практичних иницијатива и мера које треба спровести на локалном и регионалном нивоу како би се развиле службе наклоњене деци и како би се заштитила деца и допринело спречавању сексуалног насиља унутар заједнице

• Град Ниш потписао је Европску повељу о родној равноправности која представља документ који даје јасан преглед свих области рада локалне власти у којима је неопходно уважити принцип једнаких могућности. Родна равноправност претпоставља да постоје једнаке могућности за мушкарце и жене да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају идентичне могућности да уживају све користи од напретка једне заједнице.Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности и пратећи акциони план дају одређена овлашћења локалној самоуправи, а најважнијим документом, Законом равноправности полова пред градове и општине стављен је низ задатака.