Градоначелник Драгослав Павловић предводио је иницијални састанак Комисије за побољшање квалитета ваздуха у граду. Састанку су, поред Милоша Ђорђевића, члана Градског већа који је делегиран од стране градоначелника да убудуће води ову комисију, присуствовали представници Института за јавно здравље, јавних предузећа „Наиссус“, „Медиана“ и „Топлана“, Факултета заштите на раду, градске и републичке инспекције које се баве заштитом животне средине, надлежне градске управе, као и одборница Скупштине Града Тамара Миленковић Керковић.

Међу члановима Комисије нашли су се биолози, инжењери еколошке струке, лекари и професори, који су аргументима укрстили мишљења.

Градоначелник Павловић је на самом почетку навео да му је жеља да Комисија прихвати шире разматрање проблема загађења ваздуха у граду.

„Прво је потребно да утврдимо узроке због којих имамо ваздух лошијег квалитета. Оно што хитно морамо да урадимо јесте регистар загађивача, да се он провери и да се сачини катастар загађивача. Потребна нам је и одлука коју ће верификовати Скупштина града, али на самом почетку решавања проблема потребне су нам мере које нису комплексне и које могу лако да се усвоје“, казао је Павловић.

На састанку је било речи о филтерима који би могли да се уграђују, али је још једном скренута пажња на то да постоји више типова, за различите сврхе, као и да многи од њих имају различиту намену.

„Потребно је и више станица са већим бројем сензора за контролу квалитета ваздуха. Бројна су питања управо на ову тему и зато нема места политици и расправама, већ је неопходно да заједно одмах делујемо и тражимо решење“, казао је Павловић.

Он је додао да би Комисија била та која ће одлучити који би се то филтери користили, где би се формирао и подтим задужен за читав поступак набавке филтера.

Оно што ће се најскорије десити, а тиче се загађења ваздуха, јесте градска одлука која је у припреми, а која је усмерена ка нишким угоститељима, којом ће им законски бити одређено да морају да на својим димњацима користе филтере.

„Упутили бисмо јавни позив свим угоститељима, којих у Нишу има око 900, да конкуришу за средства за набавку филтера, а Град би суфинансирао, јер угоститељи ипак морају да уложе у оно од чега зарађују новац. Уградњом филтера испоштоваће закон и показати да су друштвено одговорни, јер брину о животној средини“, рекао је градоначелник, који је дао налог да се одмах изради катастар загађивача.

На састанку су поменута и нека инстант решења: да Нишлије и гости града чешће користе јавни превоз, који је сада бесплатан, као и да се више сади, али уз пажљиво планирање.

Одборница Тамара Миленковић Керковић истакла је да би садња 100.000 стабала помогла у решавању проблема. Од Завода за заштиту природе очекује се да да предлог које дрвеће најбоље апсорбује загађења, јер није свеједно које ће се врсте садити.

Закључено је и да би смањењу загађења допринели већа гасификација домаћинстава и приватног сектора, боље и редовније чишћење димњака, као и појачан надзор општинских комуналних инспекција.

Према мишљењу чланова Комисије, потребно је израдити план, али тек након анализе која би се спроводила у наредних годину дана. Оно око чега су се готово сви чланови сложили јесте да у Нишу не постоји релевантна мрежа мониторинга и контроле, те да решавање проблема најпре треба да почне од испитивања.

Истакнуто је да су најпозванији да осмисле план и програм управо стручни кадрови Института за јавно здравље и Факултета заштите на раду, који би у сарадњи са осталим управама и институцијама донели план рада.

Наредни састанак Комисије најављен је након новогодишњих празника.