Парастосом испред споменика на Чегру, који је служио Њ.П. Митрополит нишки господин Арсенија, полагањем венаца и државном церемонијом обележено је 116 година од Битке на Чегру у Првом српском устанку, 1809. године.
Говорећи на скупу, Градоначелник Ниша Драгослав Павловић подсетио је на чувене речи Владике Николаја Велимировића о чегарском страдању и Ћеле Кули: ,,Ово је жртвеник једног народа на коме су очеви падали да би се синови успињали; успињали лобању за лобањом, до идеала и врхова вечности. Ово је светилиште српско на коме живот побеђује смрт, а смрт васкрсава у бесмртност. Ова костурница, од које кост у грлу застаје, тврђава је народа нашег, први бедем наше свести и наше савести. И зато, сваком ко крочи на страшни Чегар, празне дупље погледа немих, опомену стару јасно поручују: Народ који има овакав споменик не може никад пропасти!
У име Владе Републике Србије присутнима на Чегру обратио се Зоран Антић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Он је поручио да је Бој на Чегру симбол херојства и отпора српског народа Отоманском царству.
,,Херојски чин војводе Стевана Синђелића и његових јунака у овој бици, када су бранили част Србије и српског народа, јесте порука за све данашње и будуће генерације да никада нема предаје, да кад дођу најтежи могући тренуци, кад се окренемо иза нас је Мајка Србије, а испред нас је онај вечни живот и косовски завет кнеза Лазара”, рекаоо је државни секретар Зоран Антић.
Пре свечаности на Чегру, у комплексу Војне болнице Ниш, Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у параклису посвећеном Светим Бесребреницима Козми и Дамјану, у кругу нишке Војне болнице.
Након Свете Евхаристије уприличен је свечани литијски ход до Ћеле-куле, језовитог споменика страдања нашега народа и крвавог плаћања цене слободе. Овде је, на дан годишњице чувеног боја на Чегру, током кога су у својим шанцима животе положили јунаци војводе Синђелића, служен помен пострадалима, чије лобање су узидане у ово страшно здање. Од њих 952, колико их је узидано давне 1809. године, данас је преостало свега пар десетина. Но, и поред тога, Ћеле-кула остаје један од најпрепознатљивијих симбола Града Ниша и вечита меморалија чегарске трагедије.
