У Саборном храму у Нишу служена је Света архијерејска Литургија поводом почетка школске и академске године, а истовремено је обележена и слава Дечје-омладинског хора Нишке црквено-певачке дружине „Бранко“. Литургију је служио Митрополит нишки г. Арсеније са свештенством.
„Mолитва je специфична по томе што се односи на Божји благослов, на знање које треба да буде усвојено током ове године од стране ученика, али и на учитеље, како би што ревносније, што боље и што лакше то знање пренели ђацима. Поред тога, данас је велики празник, Крстовдан, када обележавамо силу и значај крста. Тим поводом Литургија је имала свој специфичан облик и карактер, јер свака Литургија за празник добија извесну посебност“, каже Јована Микић, диригент Дечје-омладинског хора Нишке црквено-певачке дружине „Бранко“.
Дечји хор „Бранко“ основан је 1995. године као подмладак истоимене Црквене певачке дружине „Бранко“ при Саборном храму у Нишу, на иницијативу протојереја-ставрофора Влајка Грабежа, данас у пензији, и Јоване Микић, са благословом тадашњег Епископа нишког, а потоњег Патријарха српског г. Иринеја.
Посебност „Бранка“ огледа се и у томе што се хоровски пут најмлађих чланова природно наставља у Мешовитом хору „Бранко“. Када достигну одређени узраст, уобичајено је да чланови Дечје-омладинског хора пређу у Мешовити хор, где настављају своје црквено и музичко образовање, али и мисију коју су започели још као деца.
Током више од три деценије постојања, кроз хор су прошле бројне генерације деце и младих. За многе од њих „Бранко“ је био место првих корака у црквеном појању, музичком образовању и наступима, али и место где су се стварала пријатељства и успомене које су остале и након одласка из хора.
А нека од тих пријатељстава временом су прерастала у симпатије, љубави и, за неке Бранковце, у бракове. Још од најмлађих дана у хору су се рађала познанства и блискости које су настављале да трају и ван хорских проба и наступа. Такве приче нису биле само део прошлости, дешавају се и данас, па „Бранко“ и даље повезује младе људе, не само кроз песму и заједничко појање већ и кроз пријатељства и животне путеве који се настављају далеко изван хора.
„Посебно ми је драго што смо данас имали прилику да окупимо некадашње и садашње чланове хора. После много година поново су се срели пријатељи који су некада заједно певали у „Бранку“, а многи од њих су управо овде направили своје прве кораке у црквеном појању. Било је лепо поново их видети заједно и чути како, после толико година, поново певају Господу у свом храму. Верујем да ће овај сусрет остати свима у лепом сећању и да ће бити подстрек да се оваква окупљања наставе“, рекла је Јована Микић, диригент Дечје-омладинског хора „Бранко“.
Данашње окупљање имало је посебну симболику јер су се у Саборном храму нашли некадашњи и садашњи Бранковци – различите генерације које су поново спојили храм, хорска песма и слава.
Била је то прилика да се обнове стара познанства, сретну пријатељи после много година и да се поново заједно запева Господу на месту где су многи од њих започели свој пут у црквеном појању.
Слава Дечјег хора „Бранко“ тако је постала и празник једне велике хоровске породице, која се кроз генерације наставља и чува успомену на све оне који су били њен део.
