После Константина

После смрти Константина 337.г. у Наису и даље бораве цареви, задржавајући се ту приликомmozaiksr дугих путовања и припремајући се за борбу са супарницима. Тако у зиму 340.г. у Наису бораве Константинови синови Констанције и Констанс, који овде потписују један едикт. Нешто касније исте године ту је само Констанс. Године 350. према Хијеронимовој хроници, заповедник подунавске војске Ветраније проглашен је за цара у Сирнијуму, а исте је године у Наису, пред Констанцијем, положио инсигније царске власти. Ова збивања, карактеристична за раздобље војничких царева, када је судбина Царства решавана далеко од престонице, на бојиштима, уз присуство војске, узбуђивала су савременике и истицала у први план области и градове у којима су се ти догађаји одигравали. Тако је у походу против Констанција у Наису, крајем 361.г. боравио отпадник Јулијан. У току два месеца боравка Јулијан је из Наиса упућивао дуге посланице Сенату, Атињанима, Коринћанима и другима тражећи међу њима своје присталице. У Наису 364.г борави Валентијан и ту издаје више царских едикта. Према податку из Олимпиодорових одломака, Наис је био родно место још једног римског цара Констанција III (425.г.), мужа Гале Плацидије, оца Валентијана III.

SrebrniTanjir

За боравак царева у Медијани био је потребан велики персонал, као и бројни службеници надлежни за спровођење царских рескрипата који су одавде издавани. Са друге стране, треба имати на уму да је у Наису, током читавог четвртог века посведочено и константно присуство високих државних чиновника. Овде је постојала фабрика за израду војне опреме, а упоредо са њом финкционисала је радионица – officina – за израду предмета од племенитог метала. Сребрни тањири и предмети су носили најчешће официјалну поруку: 317.г. ковани су у част Лицинијевих деценалија и носе натпис актуелне садржине “Licini imperatore semper vincas” тј. “Лициније императоре да увек побеђујеш”; 321-322.г. у част жељене десетогодишњице, decennalia suscepta Константинових синова, Криспа и Константина млађег, један тањир искован је поводом тријумфа Констанција II, вероватно 358.г., а истој групи припада сребрни тањир у благу закопаном 351-361.г. са медаљама и новцем у Кајзераугсту у Швајцарској. Посебну важност има слитак од злата из места Фелдиоара у Трансилванији искован 379.г., који осим жига нишке радионице и представе градске заштитнице – Tyhe, носи рељефне бисте тројце царева, Грацијана, Теодосија I и Валентијана II.