Сарадња са међународним организацијама

image_pdfimage_print

2019.

 

  • Помоћник директора Америчке агенције за међународни развој USAID Брок Бирман потписао је Меморандум о разумевању са градоначелницима Ниша, Чачка и Панчева, чиме је отпочео нови пројекат који има за циљ унапређење ефикасности градских топлана у овим градовима. Пројекат за енергетску ефикасност у Србији трајаће две године, а његова вредност је 2,1 милион долара. Циљ је смањење потрошње енергената кроз побољшану ефикасност грејања на локалном нивоу.

 

  • Град Ниш прихватио је сарадњу на пројекту „Податке отвори, на мапи се створи“, који спроводи удружење PALGO smart а који је подржан од стране Програма Уједињених нација за развој (UNDP) у оквиру пројекта „Отворени подаци – отворене могућности“. Пројекат  има за циљ унапређење квалитета и ефикасности услуга које градови и општине пружају грађанима и привреди, а путем стварања предуслова за отварање података на локалном нивоу. Пројекат је фокусиран на промену свести у вези са неопходношћу квалитетног прикупљања, уноса и поновног коришћења података, односно увођења концепта и механизама процеса отварања података. Отварање података у поседу јавних институција ради њихове поновне употребе стратешко је опредељење Владе Србије, што је предиђено Стратегији развојом електронске управе у Републици Србији за период од 2015. до 2018. и Акционом плану за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији за 2016. и 2017. годину. Оба документа садрже посебна поглавља посвећена отварању података. Институционално, процесом отварања података руководи Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, која одржава национални Портал отворених података и представља први контакт за све институције које желе да објављују податке. Свеобухватну подршку процесу отварања података у Србији пружа Програм Уједињених нација за развој (UNDP), преко пројекта „Отворени подаци – отворене могућности”, у оквиру ког се реализује и пројекат „Податке отвори, на мапи се створи“. Овај пројекат реализује се уз подршку Светске банке, Владе Велике Британије у склопу Фонда за добру управу (GGF) и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA). Сврха сарадње Града Ниша на Пројекту је подизање свести о неопходности квалитетног прикупљања, уноса и поновног коришћења података, увођење концепта и механизама процеса отварања података у Граду Нишу, унапређење капацитета Града Ниша путем менторског рада, као и отварање сетова података на веб презентацији Града Ниша и на националном Порталу отворених података.
  • Град Ниш прихватио је сарадњу на пројекту „Енергетска ефикасност у јавним зградама – DKTI EE“, који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, а који је подржан од стране Министарства за привредну сарадњу и развој Немачке, у партнерству са ресорним министарствима у Републици Србији: Министарством рударства и енергетике, које је надлежно за енергетику, ефикасно коришћење енергије и енергетску ефикасност, као главним политичким партнером, као и са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре- које је надлежно за енергетску ефикасност у зградарству. ГИЗ и Град Ниш сарађиваће на унапређењу енергетске ефикасности у јавним зградама на локалном нивоу кроз подстицање доношења одлука о санацији зграда и развоју капацитета релевантних заинтересованих страна.

 

2018.

  • У Градској кући у Нишу одржана је презентација програма Ромактед, који спроводи Савет Европе и који има за циљ да пружи подршку ромској популацији од стране локалне самоуправе у различитим сегментима. Програм носи назив “Промовисање доброг управљања и оснаживање ромске заједнице на локалном нивоу”. Град Ниш је приступио програму РОМАKТЕД „Промовисање доброг управљања и оснаживање ромске заједнице на локалном нивоу“, који уз подршку Европске уније у Србији спроводи Савет Европе, а на основу Споразума између Европске уније и Савета Европе, потписаног 1.маја 2017. године, а  у Србији се  спроводи уз подршку Владе Републике Србије. Програм је изузетно значајан за ромску популацију јер је сам циљ програма оснаживање ромске заједнице, како на индивидуалном, тако и на колективном нивоу, као и изградња политичке воље и одрживих политика кроз ангажовање локалних власти у унапређењу демократске јавне управе. Формирана је и инстуционална радна група,  као стручно радно тело Градског већа Града Ниша, са циљем унапређења комуникације и координације активности, те побољшања делотворности рада служби које се на локалном нивоу баве проблемима Рома.

 

  • Од 1. августа је званично почео јединствен пилот-пројекат „Дознаке засноване на блокчејн технологији за град Ниш” који грађанима и грађанкама Ниша који примају новац из иностранства омогућава сигуран и поуздан пријем финансијских средстава уз знатно мању провизију. Пројекат спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP) у сарадњи са Градом Нишом и Канцеларијом за локални економски развој и пројекте. За промоцију је задужен Медиа и реформ центар Ниш. Пројекат је отворен за све грађане из иностранства који шаљу средства својим најближима у Нишу. Пошиљалац из иностранства једноставном пријавом на безбедну платформу компаније AID:Tech шаље средства, у износу од 100 долара или 100 еура, користећи блокчејн технологију. Након уплате, прималац у Нишу добија на свој мобилни телефон или емаил адресу QR код. Електронским очитавањем овог кода прималац у Нишу може примљена средства да искористи за куповину у нишким маркетима који учествују у пројекту и за плаћање рачуна у ЈКП „Обједињена наплата“. Детаљније информације доступне су на порталу sigurnoilako.rs.

 

  • У Официрском дому у Нишу одржана је радионица „Placemaking“ у организацији Светске банке, Републике Аустрије и Програма урбаног партнерства. Поред представника Урбанистичког завода Београда учествовали су и сарадници Главног урбанисте града Београда, представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре РС, запослени Урбанистичког завода Ниша и Новог Сада и други стручњаци из стручних и образовних институција из области архитектонског и урбанистичког пројектовања. Овом приликом, презентована је „placemaking“ техника планирања са циљем активације отворених јавних површина. Разговарало се о партиципативном урбаном планирању, а такође и о економском, друштвеном и културном утицају „плацемакинг-а” са циљем стварања додатне вредности за околно изграђено окружење. Акцентован је значај укључивања становника и других корисника простора у процес планирања, прикупљање идеја о коришћењу јавних површина и активирање грађана и локалних предузећа у колективном развоју урбанистичких пројеката. У фокусу радионице био је део обале Нишаве у самој централној градској зони, а учесници су кроз анализу локације, тимски рад и примену презентованих метода осмислили предлоге за активацију и уређење предметног обухвата.

 

  • Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF) подржаће са укупно 5,5 милиона евра бесповратних средстава за израду пројектно-техничке документације за изградњу обилазне пруге око Ниша и модернизацију пруге Ниш-Прешево-граница са Македонијом. Одлуку о финансијској подршци припреми техничке документације за ова два пројекта Управни одбор WBIF донеo је на предлог Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуру. Од укупног износа, два милиона евра одобрено је израду пројекта за грађевинску дозволу за једноколосечну обилазну пругу око Ниша, као дела модернизације пруге на Коридору 10 од Ниша до Димитровграда, док је 3,5 милиона евра опредељено за израду идејног пројекта са студијом оправданости и студијом процене утицаја на животну средину за модернизацију пруге на Коридору 10, деоница Ниш-Прешево-граница са Македонијом.

 

  • Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, разговарала је са председником Европске инвестиционе банке Дариом Сканапјеком о текућим и новим инфраструктурним пројектима који се реализују уз подршку ЕИБ-а. Састанку, одржаном у Влади Републике Србије, присуствовао је и Градоначелник Ниша Дарко Булатовић. На данашњем састанку потписани су и уговори за пројекат модернизације и реконструкције  пруге Ниш-Димитровград, који су од великог значаја, јер то значи наставак модернизације стратешки важног правца, Коридора 10, и још боље повезивање са регионом и Европом.

 

2017.

  • На иницијативу Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Мисије ОЕБС-а у Србији (Организација за европску безбедност у Србији) и Сталне конференције за градове и општине новембра 2015. године покренута је иницијатива „Локални савети за безбедност“. Њен главни циљ јесте промовисање партнерства локалне самоуправе и полиције, односно институционализовање тог партнерства кроз локалне савете за безбедност. Предвиђено је да савети буду механизам комуникације и саветовања локалне власти, полиције и осталих чинилаца значајних за локалну безбедност (представника свих важних државних и локалних инстутиција, здравства, школства, центра за социјални рад, невладиних организација), са циљем да град учине безбеднијим местом.    Октобра 2016.године Мисија ОЕБС-а у Србији је одржала дводневни семинар за чланове Савета за безбедност града Ниша, у циљу подизања капацитета рада Савета. Савет за безбедност града Ниша се током одржавања семинара сагласио да је за даљи квалитетан и успешан рад Савета потребно израдити неопходна стратешка документа. Мисија ОЕБС-а у Србији је, након семинара, потврдила сарадњу у оквиру подизања капацитета Савета и  ангажовала независног стручњака који је са члановима Савета за безбедност града Ниша и Градом Нишом радила на изради Нацрта Стратегије за безбедност града за период 2017-2020. Нацрт Стратегије је у финалној фази разматрања од стране чланова Саветаи очекује се њено усвајање током јуна.     Фебруара и маја 2017. године Мисија ОЕБС-а је организовала две радионице за чланове Савета за идентификовање и дефинисање стратешких циљева Стратегије са ангажованим експертом од стране ОЕБС-а.  Током 2017.године Мисија ОЕБС-а је такође организовала за чланове Савета 2 радионице „Превенција насилног екстремизма и тероризма“ и  „Унапређење интерне и екстерне комуникације Савета за безбедност града Ниша“.      Септембра 2017. године Град Ниш и Мисија ОЕБС-а у Србији потписали су Меморандум о разумевању за спровођење активности у оквиру пројекта „Сузбијање претњи насилног есктремизма и радикализације у Србији кроз систем превенције и раног упозоравања у заједници“, као и Споразум о донацијима у оквиру Меморандума, и то: за техничку опрему и канцеларијски намештај за едукативну учионицу. Едукативна учионица је намењена за потребе службеника локалне полиције за усавршавања превенције насиља у породици, вршњачког насиља и хулиганизма, ради боље спремности за превентивне активности у циљу унапређења безбедности грађана и пружању хитне подршке грађанима; и за један компјутер Управи за ванредне ситуације у Нишу, као техничку подршку за интервенције и пружање хитне подршке грађанима.
  • Програм Уједињених нација за развој финансирао је обуку за 76-оро људи, запослених у Градској управи као и код директних и индиректних корисника градског буџета, у циљу побољшања енергетске ефикасности у Граду. Реч је о људима који раде у предшколској установи, школама, месним канцеларијама и другим објектима и њих 76-оро покрива укупно 220 објеката у граду. Пројекат се спроводи у сарадњи са Министарством рударства и енергетике. Овај пројекат омогућиће брже и ефикасније уношење података, у реалном времену. Пројекат се финансира из Глобалног фонда за животну средину и износи 2,5 милиона, има за циљ да уведе енергетски менаџмент у јавном сектору и повећа енергетска и трошковна ефикасност јавних објеката и комуналних услуга.
  • У Градској кући одржан je састанак Националне платформе за социјалну инклузију неформалних сакупљача отпада, поводом почетка реализације једногодишњег пројекта „Подршка интеграцији у тржиште рада и формално управљање отпадом Рома, миграната и других рањивих група“. Циљ овог пројекта је испуњавање могућности решавања проблема неформалних сакупљача отпада у граду Нишу кроз увођење одговарајућег система њихове регистрације. Овим системом би се поједноставило праћење кретања отпада и маргинализованим групама омогућило да се легално укључе у систем управљања отпадом. Пројекат се реализује у сарадњи Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства заштите животне средине Републике Србије, Привредне коморе Србије и Градске управе града Ниша. Реализација пројекта омогућена је од стране Немачке развојне агенције-ГИЗ.
  • Савет Европе спровео је конкурс, где је од великог броја пријављених градских и општинских управа – чак 92, издвојио 20 пилот општина, међу којима је и Град Ниш, за спровођење пакета подршке за унапређење функције управљања људским ресурсима и у тим општинама су имплементирани посебни пакети консултантске подршке. У овим општинама спроведене су бројне активности у програму пакета подршке: општине и градови су усвојили политике управљања људским ресурсима; одржан је сет обука за запослене из области управљања људским ресурсима; унапређени су правилници о унутрашњој организацији и систематизацији радних места и друга релевантна документа; општине и градови су по први пут кренули у процес анализе потреба за стручним усавршавањем и планирање развоја капацитета запослених.
  • Председник Скупштине Града Ниша, мр Раде Рајковић, на позив градоначелника Бона, а као представник Политичког комитета Савета европских општина и региона, учествовао је на Годишњој Конференцији УН о климатским променама. Ово је један од највећих скупова под окриљем УН, који окупља представнике свих земаља чланица УН на највишем нивоу, представнике невладиног сектора и активисте. Главне теме овогодишње новембарске Конференције УН у Бону (COP23), биле су – нивои примене ранијих најважнијих споразума о климатским променама из Рија, Кјота и Париза, као и најновији изазови који укључују екстремне догађаје попут великих пожара, поплава, олуја и тропских врућина. Оно што је значајно за град Ниш, то је да су први пут, од како се одржавају Конференције УН о климатским променама, равноправно учешће узели и представници региона и лидери локалних самоуправа широм света, у оквиру посебног Климатског Самита локалних и регионалних лидера, као званичног дела COP23.
  • Поводом вредног jубилеja, 70 година рада УНИЦЕФ у бившој Југославији и Републици Србији, отворена је изложба фотографија „УНИЦЕФ: 70 година у Србији” у Нишу на Тргу краља Милана. Изложбу су отворили Mишел Сен Ло, директор УНИЦЕФ-а у Србији и Дарко Булатовић, градоначелник Ниша.
  • Градоначелник Ниша Дарко Булатовић заједно са  регионалном директорком Светске банке за Западни Балкан Елен Голдстин и менаџерком „Новак Ђоковић” фондације Гораном Џуџом Јаковљевић  обишао је радове на реконструкцији и адаптацији 250 квадратних метара вртића који ће похађати више од 100 малишана узраста од три до шест година у насељу Медошевац. Уређење и модерну опрему финансира Фондација Новак Ђоковић са 10,7 милиона динара. Канцеларија Светске банке у Србији је на аукцији вина прикупила милион и по динар за овај пројекат фондације. Град је за реконструкцију крова старе школске зграде издвојио три милиона динара.

2016

  • Представници Града Ниша учествовали су на дводневној конференцији Асоцијације европских градова културе (AVEC) чији је Град Ниш пуноправни члан која је одржана у мађарском граду Сомбатхењу.
  • Прва европска награда за наслеђе за Србију додељена нишком Заводу за заштиту споменика културе свечано је промовисана на мултимедијалној изложби ,,Старопланинско село Гостуша’’ у Галерији савремене ликовне уметности у Нишу. Гран при Европске уније и награда Европа Ностра 2016. за конзервацију каменог села Гостуше, осим финансијских, донела је, како нишком Заводу који ове године слави пола века постојања, тако и старопланинској Гостуши многе друге бенефите попут интензивиније промоције села, богатије фото и видео документације или санације цркве у Гостуши.
  • Делегација Србије која је боравила у Стразбуру на 30. Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе, а на чијем челу се налази градоначелник Ниша проф.др Зоран Перишић сусрела се у присуству амбасадора при сталној мисији Србије са Саветом Европе Зорана Поповића са генералним секретаром Савета Европе Андреасом Кифером. Наша делегација уручила је позив господину Киферу за мониторинг предстојећих локалних и паралмаентарних избора који ће бити одржани 24.априла. Било је и разговора о Повељи и деловима повеље на које Србија има одређене примедбе. Делегација се такође састала са градоначелником Стразбура.
  • У Стразбуру је одржана 30. седница Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе. Шеф Српске делегације на овом битном заседању био је проф.др Зоран Перишић градоначелник Ниша. Током заседања било је речи о транаспарентности буџета на локалном нивоу.

2015

  • У Скупштини града Ниша одржана је Европска дебата средњошколаца, полазника Националне Европске школе дебате. Тема дебате била је да ли треба увести обавезно гласање на изборима за Европски парламент. За другу генерацију Европске школе дебате било је преко 160 пријављених средњошколаца, а одабрани су дебатанти из 13 средњих школа у Србији. Народна посланица Адриана Анастасов, која је овом приликом била у жирију дебате, је дебатантима и многобројним средњошколцима у публици пожелела добродошлицу и срећу на такмичењу. ЕУ инфо кутак и даље прати све активности у Србији које се дешавају у процесу европских ентеграција и покушава да што више активности организујемо у Нишу.
  • У присуству господина Мишел Сен Лоа директора канцеларије Уницефа у Србији и градоначелника Ниша проф.др Зорана Перишића у Градској кући потписан је Протокол о сарадњи 28 институција и удружења на превенцији раног напуштања школе. Рано напуштање школовања препознато је као један од многобројних изазова са којима се среће цело европско друштво, па и наша земља.
  • Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић и заменик градоначелника Љубивоје Славковић примили су представнике Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРД). Током разговора било је речи о комуналним инфраструктурним капиталним инвестицијама које би у будућности могле бити реализоване у нашем граду. ЕБРД је у Србији од 2001. инвестирала око 3,8 милијарде евра, а само у прошлој години подржала је 24 пројекта са око 450 милиона евра.
  • Представници Града Ниша састали су се са представницима Међународне организације СОС дечија села који су представили програм Центра за подршку породицама у ризику од издвајања деце који помаже деци да остану у својим биолошким породицама. Хуманитарна организација СОС дечија села од свог оснивања 1949. године реализује различите акције како би деци омогућила боље и нормалније детињство. У Србији делује од 2012. а у Нишу је пре две године отворила центар за подршку породицама у ризику од издвајања деце. Кроз овај пројекта прошло је око 100 породица и 450 деце.
  • У Градској кући одржана је презентација Фондације СОС Дечија села Србија, која је чланица Међународне организације СОС Дечијих села. У Србији чак 6.000 деце без родитељског старања, смештено је у хранитељске породице или домове. Рад СОС Дечијих села усмерен је ка томе да се осигура Дом пун љубави за свако дете. Организација СОС Дечија села у Србији фокусирана је на три основна подручја рада – Породични модел бриге, Програм Јачања породица и образовање.

2014.

  • Ратификацијом Пакта градова и региона Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе за заустављање сексуалног насиља над децом Град Ниш се као и многи Европски градови сврстао у ред одговорних градова који штите и промовишу безбедност деце и младих који живе на њеној територији. Овај документ пружа листу практичних иницијатива и мера које треба спровести на локалном и регионалном нивоу како би се развиле службе наклоњене деци и како би се заштитила деца и допринело спречавању сексуалног насиља унутар заједнице
  • Град Ниш потписао је Европску повељу о родној равноправности која представља документ који даје јасан преглед свих области рада локалне власти у којима је неопходно уважити принцип једнаких могућности. Родна равноправност претпоставља да постоје једнаке могућности за мушкарце и жене да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају идентичне могућности да уживају све користи од напретка једне заједнице.Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности и пратећи акциони план дају одређена овлашћења локалној самоуправи, а најважнијим документом, Законом равноправности полова пред градове и општине стављен је низ задатака.