Univerzitet

image_pdfimage_print

Istorijat

OsnivanjeUniverzitetaUniverzitet u Nišu osnovan je 15. juna 1965. godine. Njegovim osnivanjem zaokružuje se jedan značajan, po mnogo čemu pionirski, period u novijoj istoriji grada koji počinje 1960. godine formiranjem prvih niških fakulteta pod okriljem Univerziteta u Beogradu. Bili su to Pravno-ekonomski, Medicinski i Tehnički fakultet, matice iz kojih se, u skladu sa mogućnostima i zahtevima vremena, sistematski razvijala sve složenija i sveobuhvatnija fizionomija Univerziteta u Nišu.

Univerzitet je u godini osnivanja imao 234 nastavnika i saradnika i 6.000 studenata.

Porast broja studenata, razvoj novih naučnih disciplina, ali i sve izraženije potrebe privrede i društvenih delatnosti, vremenom su uslovili reorganizaciju postojećih i osnivanje novih fakulteta.

Razvoj Univerziteta

  • 1968. godine Elektronski odsek Tehničkog fakulteta prerasta u Elektronski fakultet;
  • 1970. iz Pravno-ekonomskog fakulteta izrastaju dva posebna fakulteta – Pravni i Ekonomski.
  • 1971. Mašinski i Građevinski odsek Tehničkog fakulteta postaju posebni fakulteti. Iste godine osniva se i Filozofski fakultet sa sedam nastavnih grupa: Matematika, Fizika, Hemija, Sociologija, Psihologija, Anglistika i Fizičko vaspitanje;
  • 1972. iz sastava Građevinskog fakulteta izdvaja se Fakultet zaštite na radu;
  • 1979. počinje sa radom Tehnološki fakultet u Leskovcu;
  • 1987. na Filozofskom fakultetu se otvara Studijska grupa za srpski jezik i književnost;
  • 1993. godine počinje sa radom Učiteljski fakultet u Vranju;
  • 1995. Građevinski fakultet , po otvaranju Odseka za arhitekturu menja naziv u Građevinsko-arhitektonski fakultet;
  • 1998. Filozofski fakultet upisuje prvu generaciju studenata na Studijskoj grupi za istoriju. Iste godine u Nišu počinju sa radom nastavna odeljenja Fakulteta likovnih umetnosti, kao i Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna kao organizacione jedinice Univeziteta umetnosti u Beogradu.
  • 1999. Iz Filozofskog fakulteta se izdvajaju dva fakulteta: Prirodno-matematički i Fakultet fizičke kulture;
  • 2000. Prirodno-matematički fakultet dobija saglasnost za otvaranje odseka za geografiju i biologiju sa ekologijom, a sam Filozofski fakultet za osnivanje studijskih grupa za filozofiju, pedagogiju, slavistiku sa balkanistikom i umetnost, čime se stiču potrebni uslovi za inkorporaciju nastavnih odeljenja likovne i primenjene umetnosti u programske okvire Univerziteta u Nišu.
  • 2002. Osniva se Fakultet umetnosti sa tri studijske opcije – za likovnu, primenjenu i muzičku umetnost – koje su u prethodnom periodu funkcionisale u okviru Studijske grupe za umetnosti Filozofskog fakulteta.
Na taj način su se, pred samu proslavu 35-godišnjice, koja, po mišljenju mnogih, simboliše ulazak Univerziteta u period njegove pune zrelosti, ostvarile vizionarske reči našeg nobelovca, Iva Andrića, izrečene na svečanosti povodom početka rada Univerziteta u Nišu:

IvoAndric“… Kao književnik hteo bih da kažem nekoliko reči o značaju koji književnost i uopšte umetnost imaju u životu svakog naroda i čoveka pojedinca, pa i u vašem…. Želeo bih vam…. da ne podlegnete staroj malograđanskoj zabludi da takozvani praktičan čovek treba da ide samo za onim ‘od čega se živi’, to jest za onim što se smatra tobože jedino stvarnim, a da okrene leđa umetnosti i lepim veštinama kao luksuzu i dangubi, kao nečem sporednom, izlišnom i nestvarnom. Nikad ne treba u to poverovati. Umetnost je, naprotiv, najčistija suština svih vidova našeg stvarnog života, koja nam pomaže da taj život lakše shvatimo i bolje proživimo, da ga učinimo bar snošljivijim sebi i drugima. Ona je neophodan elemenat u razvitku ljudskog duha, u izgradnji viših oblika društvenog života, i nepametno i opasno bi bilo lišiti se njene pomoći. To važi svuda i uvek. A čoveku iz našeg današnjeg društva to je potrebno još više nego što je to bio slučaj sa ranijim naraštajima, jer zadaci novog života traže od njega da bude harmoničnija i svestranija ličnost, a ne uski i uskogrudi stručnjak. A upravo taj sklad između razuma i mašte, ta ravnoteža između zadataka i odgovornosti praktičnog života s jedne strane i širine i vedrine duha s druge strane, to je ono što našem čoveku treba da daje naročito obeležje i sposobnost za pun razvitak svih stvaralačkih snaga…”

Univerzitet danas

Danas, na početku novog milenijuma, Univerzitet u Nišu ima u svom sastavu trinaest fakulteta:

  1. Građevinsko-arhitektonski fakultet
  2. Ekonomski fakultet
  3. Elektronski fakultet
  4. Mašinski fakultet
  5. Medicinski fakultet
  6. Učiteljski fakultet u Vranju
  7. Pravni fakultet
  8. Prirodno-matematički fakultet
  9. Tehnološki fakultet u Leskovcu
  10. Fakultet umetnosti
  11. Fakultet zaštite na radu
  12. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
  13. Filozofski fakultet

U okviru globalne obrazovno-naučne orijentacije svakog od gore nabrojanih fakulteta postoji veći broj odseka, grupa ili smerova koji pružaju široke i raznovrsne mogućnosti obrazovanja od osnovnih i postdiplomskih studija do nivoa doktorata.

Nastavu na Univerzitetu izvodi ukupno 1.515 nastavnika i saradnika, od kojih je 133 angažovano po ugovoru. Nenastavno osoblje broji 636 radnika.

Na Univerzitetu studira 25.844 studenata, od kojih su 433 studenti stranog državljanstva.

Od osnivanja do danas, na Univerzitetu u Nišu diplomiralo je preko 41.000 studenata različitih profila. Akademski naziv magistra nauka steklo je 1.869 postdiplomaca, a odbranjeno je 1085 doktorskih disertacija.

Detaljnije se možete informisati na internet adresi: ban.junis.ni.ac.rs.