Zaštitnik građana – Ombudsman

image_pdfimage_print

Saopštenja:

      – ANEKS I – Mišljenja, preporuke, stavovi, predlozi i inicijative zaštitnika građana uz Izveštaj o radu za 2015. god.

– ANEKS II – Predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave uz izveštaj o radu za 2015. godinu


Preporuke, inicijative, mišljenja i predlozi Zaštitnika građana:


Šta je ZAŠTITNIK GRAĐANA – OMBUDSMAN?

Zaštitnik građana – Ombudsman je institucija pravnog sistema nastala u Švedskoj 1809. godine sa osnovnim ciljem da sa jedne strane vrši ustavnu kontrolu, a sa druge strane da kontrolisanjem rada državne uprave štiti građane od lošeg, nezakonitog i protivzakonitog vršenja vlasti. Od sedamdesteih godina prošlog veka ova institucija biva uspostavljena  u velikom broju evropskih dražava ali i širom sveta.  Danas postoji u preko 130 zemalja sveta. Republika Srbija je 2005. godine usvojila Zakon o Zaštitniku građana, a 2007. godine uspostavnjena je služba Zaštitnika građana Republike Srbije.

Šta je Lokalni ombudsman – Zaštitnik građana?

Lokalni ombudsman odnosno Zaštitnik građana je nezavisna institucija čiji je zadatak zaštita ljudskih sloboda i prava od lošeg, nezakonitog ili nedostojnog postupanja ali i nepostupanja opštinske ili gradske uprave, gradskih javnih preduzeća, ustanova koje formira grad ili nekih drugih javnih službi kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja iz delokruga lokalne samouprave.On može predlagati donošenje,dopunu i izmenu odluka koje donosi skupština Grada/Opštine, predlagati izmenu i donošenje zakona i pokretati inicijativu pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti  zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na prava građana.

Lokalnog ombudsmana bira skupština opštine ili skupština grada i posebnom odlukom uređuje se položaj, nadležnost i način postupanja.

Lokalni ombudsman ne može da izdaje naređenja, niti da vrši zabrane. Snaga ove institucije ogleda se u autoritetu i argumentaciji, a  sremnost lokale samouprave ali i građana, da prihvate odgovornost obezbeđuje delotvornost Zaštitnika građana – lokalnog ombudsmana.

Grad Niš je uspostavio ovu instituciju 2005. godine Odlukom o Građanskom braniocu  („Službeni list grada Niša” 25/2005).

Kako i kada postupa Zaštitnik građana?

Zaštitnik građana postupa povodom primljenih predstavki – pritužbi lica koja smatraju da su im povređena određena prava ili slobode nekim aktom opštinske, odnosno gradske uprave, jevnog preduzeća ili službe kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja ali i ukoliko dođe do povrede prava nekim propustom, nedonošenjem akta u propisanom roku ili zbog tzv. ćutanja administracije.

Zaštitnik građana može i da postupa na sopstvenu inicijativu, odnosno po službenoj dužnosti kada dođe do saznanja da je nekim upravnim aktom, radnjom ili nečinjenjem lokalne uprave došlo do povrede kolektivnih ili individualnih prava građana.

Ko se može obratiti Zaštitniku građana?

Zaštitniku građana mogu se obratiti svi građani, bez obzira na državljanstvo, svaka grupa građana, udruženje, preduzeće ili drugo pravno lice, domaće ili strano,ali pritužbama samo na organe,preduzeća i javne službe koji primenjuju propise Republike Srbije i lokalne samouprave.On nema ovlašćenja prema organima drugih držana ili međunarodnih organizacija.

Kako i kada se treba obratiti?

Zaštitniku građana se može obratiti  samo ukoliko je pre podnošenja pritužbe podnosilac pokušao da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku i ako su prethodno iscrpljena redovna pravna sredstva. Izuzetno, može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili kada oceni da je došlo do grubog kršenja načela samostalnosti i zakonitosti,stručnosti,nepristrasnosti i političke neutralnosti.

Obraćanje se vrši  pismenim putem – podnošenjem predstavke, putem redovne ili elektronske pošte, faksom ili dolaskom u službene prostorije- podnošenjem predstavke na zapisnik.

U ime lica kome je povređeno neko pravo, sloboda ili interes, a uz pismeno ovlašćenje, može se obratiti treće lice, nevladina organizacija, udruženje…

Predstavka se može podneti u roku od godinu dana od datuma učinjene povrede, odnosno dostavljanja konačne odluke ili akta na koji se odnosi predstavka. Ukoliko protiv akta nije moguće voditi upravni postupak, niti pokretati upravni spor, predstavka se podnosi u roku od godinu dana od kada je povreda učinjena.

Kada obraćanje Zaštitniku građana nije dopušteno?

U svim onim slučajevima za koje Zaštitnik građana  nije nadležan i to:

  • kada se predstavka odnosi na rad republičkih organa (ministarstva, inspekcije, i druge službe koje su uspostavljene na nivou Republike)
  • kada se predstavka odnosi na rad skupštine grada/opštine
  • kada se predstavka odnosi na rad predsednika opštine/gradonačelnika
  • kada se predstavka odnosi na rad opštinskog/gradskog veća
  • kada se predstavka odnosi na rad pravosudnih organa (sud, tužilaštvo) i policije
  • ako se predstavka odnosi na fizička lica
  • ako se predstavka odnosi ne odnosi na rad opštinske/gradske uprave ili javnih preduzeća
  • ako je proteklo više od godinu dana od donošenja konačnog akta odnosno učinjene povrede
  • kada je o istom slučaju već podneta predstavka a nisu podneti novi dokazi ili je po istoj predstavci već odlučivano
  • ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva

Šta treba da sadrži predstavka prilikom obraćanja Zaštitniku građana?

Ne postoji posebna forma u kojoj bi predstavka trebalo da bude sačinjena. Međutim, svaka predstavka u pisanoj formi da bi se po njoj postupalo, trebalo bi da sadrži:

  • ime, prezime, adresu i broj telefona
  • jasnu naznaku na koju gradsku upravu, ustanovu ili javno preduzeće se odnosi predstavka
  • kratak opis slučaja ili povrede uz navođenje dokaza i činjenica kojima se potkrepljuje pritužba, kao i izjava o tome kojim pravnim sredstvima se podnosilac koristio
  • predstavka mora biti potpisana od strane podnosioca

Na koji način deluje Zaštitnik građana?

Zaštitnik građana deluje upućivanjem mišljenja, predloga ili preporuka organu lokalne samouprave na koje se odnosi predstavka odnosno pritužba građana. Na taj način, iznoseći stav, upozorava upravu i javne službe na učinjenu povredu prava lica ili druge nepravilnosti. Takođe, o tome upoznaje skupštinu jedinice lokalne samouprave i javnost putem sredstava javnog informisanja.

Kakve su obaveze upravnih organa i javnih službi jedinice lokalne samouprave prema Zaštitniku građana?

  • upravni organi jedinice lokalne samouprave i gradske javne službe dužne su da Zaštitniku građana, na njegov zahtev, daju podatke i informacije neophodne za njegov rad i postupanje.
  • upravni organi jedinice lokalne samouprave i gradske javne službe dužne su da Zaštitniku građana omoguće pristup svim prostorijama u kojima se obavljaju aktivnosti organa i javnih službi
  • Zaštitnik građana može da uzima   izjave od izabranih, postavljenih i imenovanih lica, kao i zaposlenih u upravi i organima jedinice lokalne samouprave i javnih službi radi  razjašnjenja slučaja i utvrđivanja činjeničnog stanja
  • organi uprava jedinice lokalne samouprave i javne službe dužni su da na upućeno mišljenje, predlog ili preporuku obaveste lokalnog Zaštitnika građana u  roku od 15 dana o preduzetim merama
  • Ukoliko organi, uprava jedinice lokalne samouprave i javne službe ne obaveste Zaštitnika građana o preduzetim merama i aktivnostima ili ukoliko Zaštitnik građana smatra da one nisu odgovarajuće, obavestiće o tome organ koji vrši nadzor nad njihovim radom.

Da li se lice može žaliti na odluku Zaštitnika građana?

Odluke lokalnog ombudsmana su konačne i na njih se ne može uložiti žalba.

Postupak pred Zaštitnikom građana je besplatan i finansira se iz budžeta jedinice lokalne samouprave.

ZAŠTITNIK GRAĐANA:

SANJA STOJANČIĆ
Rođena 1981.godine u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Pravni fakultet u Nišu upisala je 2000. godine, a diplomirala 2008. godine na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu 2008.godine.
Državni stručni ispit položila je 2010.godine.
Od 2004. do 2006.godine, radila je u Upravi za građanska stanja i opšte poslove grada Niša. Od 2009. godine radila je na poslovima diplomiranog pravnika u Gerontološkom centru Niš.
Učestvovala je u ciklusu Godišnjeg seminara koji je uz podršku Saveta Evrope organizovao Beogradski fond za političku izuzetnost 2009/2010. godine.
Od 2004. godine radi kao saradnik nevladine organizacije YUROM Centar iz Niša na stručnim i analitičkim poslovima gde je uzela aktivno učešće u realizaciji projekata.
Učestvovala je na brojnim stručnim edukacijama i specijalističkim sertifikovanim obukama iz oblasti radnog odnosa, bezbednosti i zdravlja na radu i javnih nabavki.
Od 2013.godine član je Komore socijalne zaštite za obavljanje pravnih poslova u
socijalnoj zaštiti.
Govori engleski jezik. Udata je, majka dvoje dece.

Kontakt:

Kancelarija Zaštitnika građana: Ul. Nade Tomić br. 13, 18105 Niš
Telefon: 018/521-676; faks: 018/521-677
E-pošta: zastitnik@gu.ni.rs
Dostava pošte na: Nikole Pašića 24, Niš