Заштитник грађана – Омбудсман

Саопштења:

      – АНЕКС I – Мишљења, препоруке, ставови, предлози и иницијативе заштитника грађана уз Извештај о раду за 2015. год.

– АНЕКС II – Предлози за побољшање положаја грађана у односу на органе управе уз извештај о раду за 2015. годину


Препоруке, иницијативе, мишљења и предлози Заштитника грађана:


Шта је ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА – ОМБУДСМАН?

Заштитник грађана – Омбудсман је институција правног система настала у Шведској 1809. године са основним циљем да са једне стране врши уставну контролу, а са друге стране да контролисањем рада државне управе штити грађане од лошег, незаконитог и противзаконитог вршења власти. Од седамдестеих година прошлог века ова институција бива успостављена  у великом броју европских дражава али и широм света.  Данас постоји у преко 130 земаља света. Република Србија је 2005. године усвојила Закон о Заштитнику грађана, а 2007. године успоставњена је служба Заштитника грађана Републике Србије.

Шта је Локални омбудсман – Заштитник грађана?

Локални омбудсман односно Заштитник грађана је независна институција чији је задатак заштита људских слобода и права од лошег, незаконитог или недостојног поступања али и непоступања општинске или градске управе, градских јавних предузећа, установа које формира град или неких других јавних служби којима је поверено вршење јавних овлашћења из делокруга локалне самоуправе.Он може предлагати доношење,допуну и измену одлука које доноси скупштина Града/Општине, предлагати измену и доношење закона и покретати иницијативу пред Уставним судом за оцену уставности и законитости  закона, других прописа и општих аката којима се уређују питања која се односе на права грађана.

Локалног омбудсмана бира скупштина општине или скупштина града и посебном одлуком уређује се положај, надлежност и начин поступања.

Локални омбудсман не може да издаје наређења, нити да врши забране. Снага ове институције огледа се у ауторитету и аргументацији, а  сремност локале самоуправе али и грађана, да прихвате одговорност обезбеђује делотворност Заштитника грађана – локалног омбудсмана.

Град Ниш је успоставио ову институцију 2005. године Одлуком о Грађанском браниоцу  („Службени лист града Ниша” 25/2005).

Како и када поступа Заштитник грађана?

Заштитник грађана поступа поводом примљених представки – притужби лица која сматрају да су им повређена одређена права или слободе неким актом општинске, односно градске управе, јевног предузећа или службе којој је поверено вршење јавних овлашћења али и уколико дође до повреде права неким пропустом, недоношењем акта у прописаном року или због тзв. ћутања администрације.

Заштитник грађана може и да поступа на сопствену иницијативу, односно по службеној дужности када дође до сазнања да је неким управним актом, радњом или нечињењем локалне управе дошло до повреде колективних или индивидуалних права грађана.

Ко се може обратити Заштитнику грађана?

Заштитнику грађана могу се обратити сви грађани, без обзира на држављанство, свака група грађана, удружење, предузеће или друго правно лице, домаће или страно,али притужбама само на органе,предузећа и јавне службе који примењују прописе Републике Србије и локалне самоуправе.Он нема овлашћења према органима других држана или међународних организација.

Како и када се треба обратити?

Заштитнику грађана се може обратити  само уколико је пре подношења притужбе подносилац покушао да заштити своја права у одговарајућем правном поступку и ако су претходно исцрпљена редовна правна средства. Изузетно, може покренути поступак и пре него што су исцрпљена сва правна средства ако би подносиоцу притужбе била нанета ненадокнадива штета или када оцени да је дошло до грубог кршења начела самосталности и законитости,стручности,непристрасности и политичке неутралности.

Обраћање се врши  писменим путем – подношењем представке, путем редовне или електронске поште, факсом или доласком у службене просторије- подношењем представке на записник.

У име лица коме је повређено неко право, слобода или интерес, а уз писмено овлашћење, може се обратити треће лице, невладина организација, удружење…

Представка се може поднети у року од годину дана од датума учињене повреде, односно достављања коначне одлуке или акта на који се односи представка. Уколико против акта није могуће водити управни поступак, нити покретати управни спор, представка се подноси у року од годину дана од када је повреда учињена.

Када обраћање Заштитнику грађана није допуштено?

У свим оним случајевима за које Заштитник грађана  није надлежан и то:

  • када се представка односи на рад републичких органа (министарства, инспекције, и друге службе које су успостављене на нивоу Републике)
  • када се представка односи на рад скупштине града/општине
  • када се представка односи на рад председника општине/градоначелника
  • када се представка односи на рад општинског/градског већа
  • када се представка односи на рад правосудних органа (суд, тужилаштво) и полиције
  • ако се представка односи на физичка лица
  • ако се представка односи не односи на рад општинске/градске управе или јавних предузећа
  • ако је протекло више од годину дана од доношења коначног акта односно учињене повреде
  • када је о истом случају већ поднета представка а нису поднети нови докази или је по истој представци већ одлучивано
  • ако нису исцрпљена сва правна средства

Шта треба да садржи представка приликом обраћања Заштитнику грађана?

Не постоји посебна форма у којој би представка требало да буде сачињена. Међутим, свака представка у писаној форми да би се по њој поступало, требало би да садржи:

  • име, презиме, адресу и број телефона
  • јасну назнаку на коју градску управу, установу или јавно предузеће се односи представка
  • кратак опис случаја или повреде уз навођење доказа и чињеница којима се поткрепљује притужба, као и изјава о томе којим правним средствима се подносилац користио
  • представка мора бити потписана од стране подносиоца

На који начин делује Заштитник грађана?

Заштитник грађана делује упућивањем мишљења, предлога или препорука органу локалне самоуправе на које се односи представка односно притужба грађана. На тај начин, износећи став, упозорава управу и јавне службе на учињену повреду права лица или друге неправилности. Такође, о томе упознаје скупштину јединице локалне самоуправе и јавност путем средстава јавног информисања.

Какве су обавезе управних органа и јавних служби јединице локалне самоуправе према Заштитнику грађана?

  • управни органи јединице локалне самоуправе и градске јавне службе дужне су да Заштитнику грађана, на његов захтев, дају податке и информације неопходне за његов рад и поступање.
  • управни органи јединице локалне самоуправе и градске јавне службе дужне су да Заштитнику грађана омогуће приступ свим просторијама у којима се обављају активности органа и јавних служби
  • Заштитник грађана може да узима   изјаве од изабраних, постављених и именованих лица, као и запослених у управи и органима јединице локалне самоуправе и јавних служби ради  разјашњења случаја и утврђивања чињеничног стања
  • органи управа јединице локалне самоуправе и јавне службе дужни су да на упућено мишљење, предлог или препоруку обавесте локалног Заштитника грађана у  року од 15 дана о предузетим мерама
  • Уколико органи, управа јединице локалне самоуправе и јавне службе не обавесте Заштитника грађана о предузетим мерама и активностима или уколико Заштитник грађана сматра да оне нису одговарајуће, обавестиће о томе орган који врши надзор над њиховим радом.

Да ли се лице може жалити на одлуку Заштитника грађана?

Одлуке локалног омбудсмана су коначне и на њих се не може уложити жалба.

Поступак пред Заштитником грађана је бесплатан и финансира се из буџета јединице локалне самоуправе.

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА:

САЊА СТОЈАНЧИЋ
Рођена 1981.године у Нишу, где је завршила основну и средњу школу. Правни факултет у Нишу уписала је 2000. године, а дипломирала 2008. године на Правном факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду 2008.године.
Државни стручни испит положила је 2010.године.
Од 2004. до 2006.године, радила је у Управи за грађанска стања и опште послове града Ниша. Од 2009. године радила је на пословима дипломираног правника у Геронтолошком центру Ниш.
Учествовала је у циклусу Годишњег семинара који је уз подршку Савета Европе организовао Београдски фонд за политичку изузетност 2009/2010. године.
Од 2004. године ради као сарадник невладине организације YUROM Centar из Ниша на стручним и аналитичким пословима где је узела активно учешће у реализацији пројеката.
Учествовала је на бројним стручним едукацијама и специјалистичким сертификованим обукама из области радног односа, безбедности и здравља на раду и јавних набавки.
Од 2013.године члан је Коморе социјалне заштите за обављање правних послова у
социјалној заштити.
Говори енглески језик. Удата је, мајка двоје деце.

Контакт:

Канцеларија Заштитника грађана: Ул. Наде Томић бр. 13, 18000 Ниш
Телефон: 018/521-676; факс: 018/521-677
Е-пошта: zastitnik@gu.ni.rs
Достава поште на: Николе Пашића 24, Ниш