Положени венци у знак сећања на жртве касетних бомби у НАТО бомбардовању

150507-venci

На данашњи дан 7. маја 1999. године у 11:20, НАТО авијација је на градске квартове код зграде Универзитета, градске пијаце и Клиничког центра бацила више товара са касетним бомбама и у једном дану смртно је страдало више цивила, а неколико десетина је рањено.

НАТО авиони су на Ниш бацили укупно 36 контејнера касетних бомби, град је 40 пута бомбардован, од тога 28 пута ноћу и 12 пута по дану. Венце је у име града Ниша на спомен обележју положио градоначелник проф. др Зоран Перишић, који је између осталог рекао:

“16 година касније опет смо на месту страдања наших суграђана и добро знамо да овај злочин не сме да се заборави, али смо такође и свесни свог хришћанског завета да је људски праштати. Говорећи о страдању српског народа наш свети Владика Жички Николај је једном рекао – “Постоји храм, који је сазидан од лобања и костију мог народа. А кад би све, лобање и кости, биле узидане, могао би се, подићи храм, триста метара висок, толико широк, и дугачак, и сваки Србин, би данас, могао подићи руку и показати. Ово је глава, мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

Вековима је Србија лобањама и костима својим, бранила Европу, да би она живела срећно. Ми смо тупили, нашим костима, Турске сабље, и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу.

И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа, која леже између Рафаела и Ширера. За сва она, бела и црвена столећа, у којима је Европа, вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Једном речју, када је Европа, вршила смело кориговање, и Богова, и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно”.

Нажалост речи великог владике брзо су заборавили потомци истих тих европљана, да ствар буде страшнија управо на овом месту прекршени су и савремени кодекси ратовања када је на цивилно становништво изручен смртоносни товар касетних бомби.

Много је тешко и после доста година пронаћи речи утехе за најближе сроднике наших грађана који су нажалост изгубили животе током бесмисленог бомбардовања једне суверене европске државе.

Остаје нам нада да верујемо да се овакав злочин у освит 21. века висе никада неце поновити и да ће генерације које долазе схватити сву бесмисленост убијања зарад било каквих политичких интереса.

Искрено верујем да је пред нама боље време и да Србија има снаге да једнога дана буде део породице народа који имају богату историјску и кутурну традицију.

Кажу мудри људи, да ако желиш да победиш непријатеља, онда мораш да се бориш, али ако желиш да га понизиш и постидиш онда мораш да опростиш”.

Print this pageEmail to someoneShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Google+0Share on LinkedIn0share on Tumblr

Можда Вас занима и следеће...